Fridom haus: Srbija "delimično slobodna"

Za utehu, u izveštaju o slobodi medija tokom 2007, "delimično slobodnim" smatraju se i mediji iz svih zemalja regiona izuzev Slovenije, koja je jedna od 72 države na svetu u kojima, po oceni Fridom hausa, postoji sloboda štampe. Izveštaj koji se objavljuje jednom godišnje, uoči Svetskog dana slobode medija, 3. maja, procenjuje stepen slobode štampanih, elektronskih medija i interneta u svakoj zemlji na svetu. Ocene za 2008. temelje se na procenama zakonskog, političkog i ekonomskog okruženja u kojem su novinari radili u 2007. godini.

Politizovano medijsko okruženje

Kada je reč o slobodi štampe u Srbiji najbolje su ocenjeni ekonomski uslovi, a najgore političko okruženje. Uz napomenu da Ustav i zakoni u Srbiji garantuju slobodu štampe, u izveštaju se navodi da su tokom 2007. "konzervativni i nacionalistički elementi u vlasti bili manje tolerantni prema kritikama medija". Prema oceni Fridom hausa, elektronski i štampani mediji u Srbiji veoma su aktivni i promovišu različita gledišta, ali je medijsko okruženje i dalje politizovano. Novinari povremeno pribegavaju autocenzuri a mnogi izbegavaju politički teške teme, uključujući i rasprave o ratnim zločinima i pregovorima o statusu Kosova, dodaje se.

Državni mediji pod (finansijskim) uticajem vlasti

Fridom haus navodi da je javni servis (RTS) koji se finansira iz obavezne pretplate bio dominantni medijski izvor, sa svoja dva programa i Radio Beogradom. Javni mediji, kao i državna novinska agencija Tanjug, uživaju određen nivo implicitne podrške vlasti, dodaje se. Fridom haus navodi da su mediji u državnom vlasništvu u Srbiji tokom 2007. uživali snažnu finansijsku podršku vlasti, dok za privatne medije nema vladinih subvencija. Vlasništvo nad medijima i dalje nije transparentno, a ima i naznaka da su neki formalni vlasnici samo paravan za stvarne interese. S rastućim prisustvom stranih firmi neznatno je porasla i koncentracija vlasništva u medijima, dodaje se. U izveštaju se konstatuje da većina lokalnih medija tek treba da se privatizuje a za tu vrstu liberalizacije nema podršku lokalnih vlasti.

Novinari često žrtve vandalizma

U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju Fridom haus navodi i da su medijske organizacije i novinari često žrtve maltretiranja, vandalizma i nasilja. U aprilu prošle godine je nakon izveštavanja o jednoj neonacističkoj organizaciji dopisniku Bete i predsedniku Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine, Dinku Gruhonjiću prećeno smrću, a istog meseca je i eksplodirala bomba na prozoru stana novinara Vremena Dejana Anastasijevića posle njegovog pisanja o jednoj paravojnoj formaciji, precizira se u izveštaju. U izveštaju se pominju i napadi na nezavisnu televiziju B92 i njene novinare. Lokalni mediji u Srbiji rade u još težem okruženju, ocenjuje Fridom haus i dodaje da lokalne vlasti novinarima onemogućavaju pristup informacijama i saradnju uglavnom sa državnim medijima. U oktobru su, dodaje se, maskirani napadači upali u dve TV stanice u Novom Pazaru i zaustavili ponovno emitovanje intervjua sa jednim islamskim vođom.

Države EU dobro pozicionirane

Globalno gledano, najveća sloboda štampe je u Finskoj, Islandu, Danskoj, Norveškoj, Belgiji i Švedskoj, dok najmanje slobode uživaju novinari i mediji u Severnoj Koreji, Burmi i Turkmenistanu. Regionalno posmatrano štampa je najslobodnija u zapadnoj Evropi gde se 24 od ukupno 25 zemalja smatra slobodnim, a delimičnu slobodu štampa uživa samo u Turskoj. Najneslobodnija štampa je u regionu Bliskog istoka i Severne Afrike gde se neslobodnim smatra 79 odsto zemalja regiona. U regionu srednje i istočne Evrope koji obuhvata i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, po oceni Fridom hausa, najslobodnija štampa je u Estoniji, Češkoj, Litvaniji i Mađarskoj - državama EU, dok su na začelju liste kao neslobodne zemlje Kazahstan, Rusija, Belorusija, Uzbekistan i Turkmenistan. Od 28 zemalja ovog regiona Slovenija je na 7. mestu, kao zemlja sa slobodnom štampom. Hrvatska je na 10, Crna Gora na 11, Srbija na 12, BiH na 14, Makedonija na 15, a Albanija na 16. mestu, sve u statusu zemalja sa delimično slobodnom štampom.