Fudbal ne priznaje nauku

Prognoza se nije pokazala kao mnogo pouzdana: tim okupljen oko profesora Jozefa Šmida ne samo što je predvideo da će Brazilci biti prvaci sveta, već i da će bitku za treće mesto voditi Italija i Francuska. Osim toga, Englesku su videli u četvrtfinalu, a Južnoafričkoj Republici, Grčkoj i Kamerunu predvideli su ulazak u osminu finala“ (sve netačno), „dok im je jedina i slaba uteha bila što su Nemačkoj prognozirali – finale“.

Moraćemo da preispitamo naš naučni model, rekao je profesor Šmid. I pored toga, on kaže da njihova metodika, statistički postupak i generisanje hipoteza odgovaraju svim pravilima nauke. Tako one pomažu i da se shvati zbog čega uspesi u fudbalu često mogu da se objasne samo faktorima koji se nalaze daleko van terena.

Celina je više od zbira svojih svetlih tačaka, moto je prognoze koja se deli na tri područja. Kada je reč o takozvanim fudbalskim varijablama, naučnici prate koliko puta su učesnici Mundijala igrali u završnoj fazi takmičenja i kako su tamo prošli. To ima smisla, jer iskustvo i postignuti uspesi pomažu posebno velikim fudbalskim nacijama. Naučnici u Tibingenu su u svoju prognozu uračunali i plasmane reprezentacija na svetskoj rang-listi, kao i koeficijent UEFA koji pokazuje da li igrači dolaze iz jakih liga ili klubova. Domaćinu – Južnoafričkoj Republici – pridodali su i pet odsto prednosti domaćeg terena, što, međutim, nije bilo dovoljno da taj tim prođe grupnu fazu takmičenja.

Koeficijent Gini i faktor Fridom haus

Svi ti proračuni u principu nisu ništa novo; njih koriste i sistemi za klađenje kako bi odredili verovatnoću događaja“. Ima šta je u ovom istraživanju moglo da se preuzme i od politikologa: to su političko-ekonomske varijable. „Zato su naučnici iz Tibingena u faktore izračunavanja uspeha fudbalskih reprezentacija uvrstili i bruto-društveni proizvod, jer, kako kaže Šmid, u društvima sa boljim životnim standardom, bolje se radi i na unapređenju sporta. Važan faktor je i takozvani koeficijent Gini, kojim se izražava statistički odnos između prihoda i imovine i jednom društvu. Jer, nejednakost baš u sportu može biti pokretačka snaga za izuzetna postignuća sa ciljem da se dosegne visok životni standard.

Tim iz Tibingena je u svoje prognoze uvrstio i takozvani indeks Fridom haus: stepen slobode u državama-učesnicama Svetskog prvenstva, jer se, kako kažu, na ranijim šampionatima pokazalo da su timovi iz zemalja u kojima vladaju diktatori – slabije prolazili. To je na ovom Mundijalu dokazano time što je poslednje mesto zauzela ekipa Severne Koreje. Među sociogeografskim varijablama je i udeo katolika u uspehu, jer, istorijski gledano, zemlje u kojima veliki procenat stanovništva čine katolički vernici, ostvarivale su bolje rezultate. Ovde su tibingenški naučnici pogodili bar nešto, s obzirom na dobre rezultate latinoameričkih ekipa na Prvenstvu, ali, Francuska i Italija su ipak - zakazale...“

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković