G14 – prava mera?
11. jul 2009.
Svetski lideri će nastaviti da formulišu zajedničke standarde neophodne za dalje funkcionisanje globalnog ekonomskog i finansijskog sektora. U narednom periodu, prema rečima italijanskog premijera Silvija Berluskonija, trebalo bi očekivati da se industrijski najrazvijenijim zemljama u donošenju bitnih odluka priključe i neke zemlje u razvoju, formirajući tako novu grupaciju G14. Italijanski premijer, Silvio Berluskoni, istakao je završnog dana samita G8, da je verovatno de će osam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta sa zemljama u razvoju, kao što su Kina, Indija, Južna Afrika, Meksiko, Brazil i Etiopija, u budućnosti činiti formaciju od 14 zemalja koja će biti u mogućnosti da donosi najvažnije odluke kada su u pitanju globalna svetska pitanja.
Potrebni stimulativni paketi
Završnog dana samita G8 sumirani su rezultati trodnevnih razgovora svetskih lidera u italijanskom gradu Lakvili. Kada je u pitanju gorući problem svetske ekonomske krize, lideri osam industrijski najrazvijeniji zemalja sveta saglasili su se da je još rano govoriti o „punom oporavku“. Tržišni i bankarski sektori se stabilizuju i to je razlog za optimizam. Ipak socijani efekti krize, velika nezaposlenost i recesija i dalje zahtevaju stimulativne pakete koji će biti temelj stabilnog i dugoročnog oporavka.
Sigurna ishrana – i sopstvena proizvodnja
Svaka kriza, pa i ova, po pravilu najviše pogađa najsiromašnije. Procenjuje sa da oko 15 procenata svetske populacije danas gladuje. Tim povodom svetski lideri su se na na samitu G8 dogovorili da pokrenu Inicijativu za sigurnu ishranu. Industrijski najrazvijenije zemlje sveta će tako u naredne 3 godine uložiti 20 milijardi dolara u podsticaj privrede u zemljama u razvoju. Tako će, pored direktne pomoći u hrani, najsiromašniji dobiti priliku da u budućnosti sami proizvode za svoje potrebe.
O klimi će još da se razgovara
Kada je reč o borbi protiv klimatskih promena, na samitu svetskih lidera u Lakvili, došlo je do delimičnog dogovora. Sa jedne strane postignut je konsenzus oko ograničenja globalnog zagrevanja za najviše dva stepena Celzijusa, ali sve zemlje nisu se obavezale da će prihvatiti iste standarde kada je u pitanju smanjenje emisije štetnih gasova. Lideri najrazvijenijih zemalja i zemalja u razvoju nisu tako uspeli da se dogovore oko predloga o smanjenju proizvodnje štetnih gasova na polovinu do 2050, usled protivljenja nekih zemalja koje se nalaze u specifičnim ekonomskim uslovima. Ipak i Kina i Indija i SAD su pokazale spremnost da razmotre neke druge mere u tom pravcu.
Autor: Marina Maksimović
Odgovorni urednik: Saša Bojić