G8 kao elitarna zamena za Ujedinjene Nacije

S obzirom na teške nerede uoči sastanka G8 u Hajligendamu nije lako spontano formulisati razumnu kritiku ovig samita. nasilje ove vrste nikako se ne može opravdati , ono ne sme da zameni argumente. U tome su svi složni – kako kritičari globalizacije tako i protagonisti.Primenom nasilja ti su demonstranti učinili medvedju uslugu svima onima koji na osnvu vlastitog ubedjenja žele da izraze zabrinutost zbog politike G8.Sada preti opasnost da se kritika poistoveti sa nemirima.

Ali, to se nesme desiti.Jer kritika je i te kako na svom mestu.Ni nemila zbivanja u Rostokju tu ništa ne menjaju. Kritika se ne može ograničiti samo na troškove za postavljanje bezbednosne ograde i masovnog prisustva snaga bezbednosti. Jer, reč je samo o simptomima razvoja koji je odavno krenuo u pogrešnom pravcu.

Kada su lideri velikih industrijskih nacija sedamdesetih godina počeli da se sastaju na redovne sastanke , bilo je to na početku gotovo neobavezno druženje. U prvom redu je stajao lični kontakt , slobodna razmena mišljanja , daleko od diplomatsko- protokolarnih prinuda , daleko od inače sveprisutnih kamera i mikrofona. Ti dani ćaskanja pored kamina, odavno su prošlost. Odavno je na sastancima G8 uveden konkretni dnevni red, a ulčesnici se bave rešavanjem globalnih problema.

Medjutim upravo je to glavna slabost G8, jer probleme žele da reše strane koje su ih izazvale ili su u najmanju ruku doprinele njihovom nastajanju. Problemi Afrike samo su jedan primer , pitanje klime drugi, s ovaj spisak mogli bismo da nastavimo...Bivše kolonijalne sile i one koje iz bez vlastite kolonijalne prošlosti afričke zemlje tretiraju samo kao isporučioce sirovina žele, kao i na poslednjem sastanku G8 da donesu programe pomoći Africi. Najveći zagadjivači prirode brinu o zaštiti klime. I jedno i drugo je svakako dobro. Samo ako pogledamo koliko dela slede za rečima onda ostaje gorak ukus.

Oni koji kuju velike planove izgleda da su potisnuli vlastite grehe – istupaju kao elitarna grupa koja diriguje, kako ovaj svet treba da funkcioniše. Iako se taj svet od poslednjeg sastanka G8 promenio – na spisku najvažnijih privrednih sila odavno se nalaze Kina i Indija – a one su pozvane samo kao gosti. Što je nekada bilo treba da ostane za uvek – kao u slučaju sastava Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. A monstruozni zid oko Hajligendama još više pojačava ovaj utisak.

Naravno može se argumentovati da će se G8 pretvoriti u neku vrstu zamene Ujedinjenih nacija ako se bude prilagođavao izmenjenoj stvarnosti. Sledeći korak mogao bi znači samo da bude , da bi o temama sastanka G8 trebalo diskutovati u okviru Ujedinjenih nacija. O globalnim temama koje se tiču svih nas i o kojima bismo svi morali da diskutujemo...A ne da jedni sede pored kamina , a drugi u predsoblju.