Gadafi kao Milošević

Der noje tag (Vajden) piše o Gadafiju: „Zapad baca predsedniku Libije bombe na krov, a poštar mu ubacuje nalog za hapšenje u poštansko sanduče. To je zapravo već viđeno. U proleće 1999, jedna međunarodna vojna sila i haški istražitelji istovremeno su uzeli na nišan Slobodana Miloševića. Nalog za hapšenje je došao kasno i tako neočekivano upao u ratna zbivanja, da se na Zapadu zbog toga nisu baš svi osećali dobro. Naposletku, Zapad se nadao ustupcima Beograda. U slučaju Moamera el Gadafija, isto tako teško je sagledati kakve posledice ima nalog za hapšenje.“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Tek drugi put u svojoj istoriji, Međunarodni krivični sud je izdao nalog za hapšenje jednog vladara na funkciji. To je ohrabrujući signal za Libijce koje je Gadafi bezobzirno tlačio. Vođa revolucije, njegov sin i njegov zet, nisu iznad prava, sve i ako veruju da jesu. Onaj ko iskaljuje bes na svom narodu, pre ili kasnije se morao naći pred svetskim kaznenim sudom. (…) Oni koji veruju da ovaj nalog za hapšenje znači direktan put Gadafija u zatvorsku ćeliju u Holandiji – varaju se. Dokle god je ušančen u Libiji, Gadafi će biti relativno bezbedan, odnosno van dometa međunarodnog pravosuđa. Ali, za njega više ne postoji izlaz na mala vrata: ako preživi građanski rat, preti mu mnogo godina iza rešetaka.“

Sarbriker cajtung (Sarbriken): „Sve i kada bi samo deo optužbi bio tačan, ovde se dešava genocid za kakav u novijoj istoriji nema mnogo primera. Onaj ko je naredio ta zverstva, ili ih kao šef države nije sprečio, mora da snosi posledice svog delanja – bez daljnjeg. Međunarodni krivični sud je raskrinkao Gadafija, pokazavši šta je on zapravo: on nije ravnopravan vođa koji je rado pozirao zajedno sa predsednicima demokratskih zemalja; on je čovek koji je pod sumnjom da je počinio najstrašnije ratne zločine protiv sopstvenog naroda. Koljač. Ništa više od toga.“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik) piše i o finansijskoj krizi: „Situacija u Grčkoj ostaje kritična, vlada u Atini mora da se trese od straha pred donošenje paketa štednje. Scenariji užasa već naveliko opisuju šta će se desiti ukoliko država bankrotira. U Nemačkoj istovremeno slabi volja da se Grčkoj i dalje pomaže. Primer za to je kritika koju je na adresu vlade uputilo 100 firmi u porodičnom vlasništvu zbog monetarne politike. Ali, u svojoj Berlinskoj izjavi, oni su potisnuli u drugi plan velike prednosti evro-zone za Nemačku. Preduzeća koja izvoze danas ne moraju – kao u vreme marke – da uzimaju u obzir rizike i moguće oscilacije pri menjanju novca. Mogu jasnije da kalkulišu (…) No, ako ne uspe saniranje Grčke države i privrede, širom Evrope preti opasnost od zaraze – u Portugalu, Irskoj, Italiji i Španiji. Posledice bi bile veoma dramatične. Ako bi morao da pomaže i tim državama, nemački poreski obveznik bi se našao u beznadežnoj situaciji…“

Priredio: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević