Gadafi odlučio da skupo proda kožu

Povodom protesta u Libiji list Vestdojče algemajne cajtung piše:

„Moamer el-Gadafi dugo je uživao u ulozi svetskog učitelja i političkog klovna. Kod kuće obožavan je kao ’brat vođa’, okružen je odanom dvorskom kamarilom, a štiti ga sveprisutna tajna služba. Pariz i Rim tolerisali su njegove histerične posete, jer je u Libiji moglo da se zaradi.

Beduinski pukovnik raspolaže najvećim zalihama nafte u Africi i snabdeva pola Evrope, uključujući i Nemačku. Zahvaljujući prirodnim bogatstvima i malom broju stanovnika, Libija je mogla biti ostrvo blaženih. Umesto toga ostala je siromašna i čudnovata država. Mladi na to više ne pristaju. Oni žele život. I više ne veruju da ’mislilac sa zelenom knjigom’ i njegova neosovjetska stara garda mogu da im obezbede budućnost“, piše list „Vestdojče algemajne cajtung“.

Pakistan već demokratska zemlja, ali su reforme neophodne

Komentator lista Frankfurter algemajne cajtung povezuje situaciju u arapskom svetu i u Pakistanu i piše:

„I u Pakistanu raste cena hrane i sa njom gnev zbog loše privredne politike moćnih. Zašto, pitaju se mnogi, na ulicama nema scena kao što su one u Tunisu ili Kairu. Zašto u drugoj prema veličini islamskoj zemlji niko ne demonstrira, zašto nema spektakularnih ostavki i novih heroja? Pakistanski političari odgovaraju da je razlog u tome što je Pakistan već demokratska zemlja i u jednom su u pravu – zaista postoje ventili: pravo okupljanja, relativno slobodna štampa i – bar do sledećeg vojnog puča – mogućnost izbora.

Ko na osnovu toga izvodi zaključak da je zemlja stabilna silno greši. U senci arapskih protesta pakistansko društvo naglo se menja. Reč je o tihoj revoluciji koja se ne ogleda u marševima, nego se odvija u glavama 180 miliona muslimana u Pakistanu. Ta transformacija mogla bi se završiti morom: prvom državom naoružanom nuklearnim oružjem u kojoj su na vlasti radikalni islamisti.

Dugo je svet bio zabrinut zbog mogućnosti da radiklane mule preuzmu vlast u Pakistanu. To je još moguće, ali trenutno pre izgleda kao da se islamske ideje osmozom šire kroz društvo – ne protiv sistema, nego se ugrađuju u sistem. Ono što je počelo u verskim školama, medresama, u osamdesetim godinama sada se proširilo na celo društvo, uključujući i njegove institucije: pravosuđe, vojsku, politiku. Danas više ne postoji sfera u društvu koja bi, kako je to zamislio osnivač države Džinah, funkcionisala kao sekularna protivteža.

„Prijatelji demokratskog Pakistana“, 26 vlada – među njima američka i nemačka – neprestano ukazuju da su neophodne reforme. Ne bi se moglo reći da ih u Islamabadu čuju“, piše list „Frankfurter algemajne cajtung“.

Početak ponovnog uspona nemačkog SPD-a?

U Hamburgu su juče održani prvi u seriji ovogodišnjih parlamentarnih izbora u nemačkim saveznim zemljama. Ubedljivo su pobedile socijaldemokrate i tim povodom list Velt piše.

„SPD je profitirala od raspada koalicije CDU i Zelenih koja je – uz nešto više samodiscipline i dobre volje, možda mogla biti spasena. U svakom slučaju bi bila spasena da su učesnici razmišljali u nešto širim dimenzijama, nego što su to verovatno činili.

Na tu širu, za Nemačku važnu dimenziju sada će pravo polagati socijaldemokrate. Hamburg je početak ponovnog uspona SPD na saveznom nivou, reći će koliko sutra. Ne može se zaista potpuno isključiti mogućnost da Hamburg dobije ulogu svetionika. Za sada, uspeh u Hamburgu je lokalnopolitički i lokalnopatriotski uspeh. Prema svetu otvoren lučki grad ne brine mnogo o tome šta rezultat izbora znači za savezne zemlje na istoku ili zapadu Nemačke u kojima izbori tek slede.

Tako se na uspeh socijaldemokrata ne može gledati kao na seizmograf za seriju predstojećih izbora. U svakom slučaju jedno je tačno: to je ohrabrenje za političare da uoče priliku koja im se pruža i pokušaju svim snagama da je iskoriste. To je učinio vođa hamburških socijaldemokrata Olaf Šolc i to mu se isplatilo“, piše „Velt“.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković