Ganić slobodan čovek, nova packa Srbiji

Ekstradicioni sud u opštini Vestminster obrazložio je odluku rečima da se radi o politički motivisanom slučaju. Sud je kritikovao Beograd što je uopšte pokrenuo ovaj slučaj. „Proces je pokrenut i iskorišćen u političke svrhe i kao takav ukazuje na zloupotrebu britanskog suda“, izjavio je sudija Timoti Vorkman i dodaje: „Zaključio sam da nema validne opravdanosti za vođenje procesa protiv dr Ganića“. U obrazloženju se dodaje da Centralni sud u Londonu nije uspeo da pronađe nove i značajne dokaze u odnosu na prethodnu istragu Haškog suda, te da je zaključio da nema nikakvog osnova za izručenje i pokretanje procesa.

„Radi se o zloupotrebi britanskog pravosuđa, dostave falsifikovanih informacija – to je nešto najgore što je jedna država mogla da uradi drugoj. Dakle, radi se o podmetanju slučaja“, ustvrdio je Ejup Ganić posle odluke suda. Protiveći se izručenju, Ganićeva odbrana na sudu je isticala da je zahtev Srbije politički motivisan. Srpsko tužilaštvo najavilo je žalbu na odluku višim instancama.

„Nastavak stereotipa o Srbima“

Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik kaže da je odluka britanskog suda nastavak realizacije stereotipa koji u svetu vladaju prema Srbima i Srbiji. „To je realizacija stereotipa – srpske žrtve su manje važne, mogli ste da ih ubijate u prošlom ratu, ali za to ne odgovarate“, rekao je Dodik za Televiziju RS.

Navodeći da su neki Srbi odgovarali „za manja dela u ratu i odležali desetogodišnje kazne, poput Biljane Plavšić, koja nikada nije bila u poziciji da komanduje nijednom čoveku da izvrši neki napad ili vojnu operaciju“, premijer RS je naveo da postoje dokazi da je Ganić komandovao napadom na vojnike JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu u maju 1992. godine, ali da ne postoji mogućnost da mu se sudi. „U Sarajevu, naravno, ne smeju, jer se tu može suditi samo Srbima“, kazao je Dodik.

Istorija slučaja

Proces za izručenje Ganića počeo je 13. aprila dostavljanjem zahteva Srbije i dokumenata na osnovu kojih se to traži. Na ročištu, koje je trajalo od 5. do 14. jula, obe strane su izvele svedoke. Ganić je na početku pretresa optužio Srbiju da „manipuliše britanskim pravnim sistemom“ kako bi postigla da on bude izručen Beogradu.

Ganić je uhapšen 1. marta na aerodromu Hitro u Londonu, na osnovu poternice koju je Srbija raspisala za njim i još 18 osoba iz BiH zbog napada na kolonu JNA u Sarajevu, 3. maja 1992. godine. Deset dana nakon hapšenja pušten je iz ekstradicionog pritvora uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o njegovoj ekstradiciji.

Pravosudni organi Srbije su istragu protiv Ganića pokrenuli decembra 2008. godine zbog sumnje da je neposredno, zajedno s drugim licima, suprotno sporazumu o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, izdao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu – vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici.

nr/jr/beta/fena/afp