Gasni kartel plaši EU

Rusija, Iran i Katar nameravaju da osnuju tzv. OPEK za gas. Evropska unija odmah je kritikovala najavu osnivanja kartela, a predstavnik Evropske komisije je zatražio da se gas i dalje prodaje slobodno i transparentno. Roland Gec iz berlinske Fondacije nauka i politika smatra da bi kartel u pravom smislu reči Rusiji doneo više problema nego koristi.

„Problem je u tome što se snabdevanje Evropske unije, koja je najvažniji partner Rusije, zasniva na dugoročnim ugovorima što isključuje osnivanje kartela. Ako je zaista planiran kartel po ugledu na OPEK, Rusija bi morala preokrenuti celokupnu strategiju“, smatra Gec.

Da li je potreban kartel?

Ugovor o isporuci gasa između nemačkog koncerna E.ON i Rusije ističe 2036. godine. Do sada cena gasa pratila je cenu nafte – ako cena nafte pada, što se trenutno dešava, i gas je jeftiniji.

Stručnjaci kažu da ne postoji svetsko tržište gasa kao u slučaju nafte. Naime, gas se isporučuje konkretnim gasovodima konkretnim kupcima. Cena je određena ugovorom i tu nije potreban nikakav kartel.

„Dugoročno kartel bi bio važan ukoliko bi, kao kod nafte, nastalo svetsko tržište i gas se isporučivao tankerima. Trenutno nastaje tržište tečnog gasa – gas se pretvara u tečnost i transportuje tankerima bilo gde u svet. I na drugim mestima važe druge cene“, kaže ekonomista Hajko Plajnes.

Moskva planira dugoročno

Plajnes smatra da Gasprom dugoročno planira kako bi od početka bio prisutan na novom svetskom tržištu, mada još ne postoji dovoljno razvijena infrastruktura za prodaju tečnog gasa.

„To za Rusiju u sledećim godinama nije važno, reč je o daljoj budućnosti. I tu se vidi da Moskva planira dugoročno, da ima energetsku strategiju do 2020. godine“, kaže Plajnes.

Šta tačno nameravaju Rusija i njena dva partnera tačnije bi se moglo znati već za nekoliko nedelja – za sredinu novembra planiran je sledeći sastanak u Moskvi i tada će se konkretnije razgovarati o osnivanju kartela.