Gastarbajterske devize kao spas
20. jul 2010.
U fabrici aviona „Aero-East-Europe“ u Kraljevu, danas je zaposleno 25 mehaničara i inženjera. Vlasnik fabrike je tridesetsedmogodišnji Milorad Matić, koji je fabriku otvorio novcem zarađenim u Italiji i Nemačkoj, gde je oko 20 godina bio gastarbajter. Kao i brojni drugi Srbi, koji žive i rade u Italiji, Nemačkoj, Austriji ili Švajcarskoj, i Milorad je neprestano novčano pomagao svoju porodicu i prijatelje.
„Koliko pomažu naši ljudi i dijaspori? Mnogo, šalju pare porodicama, mnogo porodica bi bilo na ivici egzistencije da ne stižu te pare, a Vestern Union i razne banke uzimaju proviziju na svaku tu kintu koja stigne. A ovde svako hoće nešto da zida“, priča Milorad.
Širom Balkana izgrađeno je bezbroj porodičnih kuća. novcem onih koji su otišli na dugogodišnji rad u inostranstvo. „Polazimo od toga da se najveći deo novca šalje najsiromašnijim porodicama, onima koji su najugroženiji. Slanjem te novčane pomoći, gastarbajteri su imali veoma važnu ulogu u zbrinjavanju njihovih siromašnih porodica“, kaže Marko Nantovaneli, šef biroa Svetske banke u Sarajevu.
Ni devize više ne stižu redovno
Svetski eksperti navode da novac koji radnici iz inostranstva šalju rodbini u Bosni i Hercegovini iznosi preko 15 odsto bruto društvenog proizvoda. Prošle godine ta suma je bilo preko 2,5 milijarde dolara. Ipak Svetska ekonomska krize je doprinela da mnogi radnici u inostranstvu u poslednje vreme sve manje novca šalju u zavičaj. Transferi su tako 2009. godine bili čak 20 odsto manji nego proteklih godina, što je snažno otežalo ekonomski položaj u mnogim zemljama, pa i u Srbiji.
Prema podacima Svetske banke, 2004. godine iz inostranstva je u Srbiju uplaćeno oko 30 milijardi dolara. Vlada u Srbiji se takođe zalaže da građani što više investiraju u rodnoj zemlji. Međutim, korupcija i siva ekonomije su za takva ulaganja još uvek velika prepreka, ističe Milorad Matić, vlasni fabrike aviona:
„Ja sam došao, ali sam svestan da sam pogrešio. Došao sam i nisam pogrešio što se tiče srca, tu sam sa ženom, decom i ostalom familijom… ali finansijski sam pogrešio. Bolje bih prošao u nekoj drugoj zemlji nego ovde.“
Autori: Filip Slavković / Boris Rabrenović
Odg. urednik: Nemanja Rujević