Gastarbajtersko dete: „Zlatni glas Krojcberga“

Aleksander Nikolić je gastarbajtersko dete; rođen je u Frankfurtu na Majni, kada, to ne želi da oda. Šeretski odgovara da je on operska diva, a da dive kriju godine kao „zmija noge“. On ih ne mora kriti. Visoki, atletski građeni mladić bi mogao da bude i glumac.

U svom prvom samostalnom programu se okušava ne samo kao pevač već i kao kabaretista. Priča dogodovštine iz svoje berlinske četvrti, o inspiracijama koje sakuplja na svakom koraku, posmatrajući lepe devojke na ulici ili tursku decu koja burekom hrane labudove u parku. O njima peva, o devojci Đamili, koja je postala veliki hit. „Oh Đamila- balkanski gruv i arije iz svakodnevice“ je naziv programa koji upravo prezentira berlinskoj publici. Kad je i zašto počeo da peva:

„Sa 13 ili 14 godina sam počeo da sviram gitaru, pevao sam u jednom bendu, tada je hip-hop bio popularan. Imao sam učitelja i video sam da mi to sve ide lako. Kao Crnogorac, ne moraš da se mučiš toliko, a nakon toga sam studirao“.

Starogradske i sevdalinke na drugačiji način

Aleksander je studirao opersko pevanje na akademiji u Drezdenu, pevao u čuvenoj berlinskoj Državnoj operi „Unter den Linden“ i teatru „Koloseum“ u Esenu. Sada svoj talenat okušava u popularnoj muzici, sa uspehom. Muzički kritičari ga nazivaju diplomatom između Istoka i Zapada, posrednikom između klasične i pop muzike.

Tekstovi njegovih pesama su duhoviti, ironični, muzika je mešavina klasike i balkanskih ritmova. Od majke Crnogorke je nasledio, kaže, ljubav prema sevdalinkama i starogradskim pesmama. Njih bi želeo da u svojim aranžmanima peva i sa muzičarima iz Beograda ili Sarajeva. Dok čeka tu priliku, pokušava nemačkoj publici da dočara njihovu poetičnost i lepotu.

„Mnogo mi znači ta muzika; kad sam se njom počeo baviti shvatio sam da u nemačkoj tradicionalnoj muzici nema nečeg tako lepog kao „Kafu mi draga ispeci!“

Autorka: Begzada Kilian, Berlin

Odg. urednik: Nemanja Rujević