"Gazela" časopis za migrantkinje

El Masrar kaže:"Većina ženskih časopisa nazvana je po ženskim imenima. Kao Ajša ili Fatima. Ja ne vidim da su ta imena dovoljno zvučna, i zbog toga sam razmislila o nekom drugom imenu, a Gazela je veoma orijentalno ime, jer Iranci i Marokanci i uopšte ljudi sa orijenta svoje žene rado nazivaju gazelama, i to se lepo uklopilo."

Kada je reč o njenom magazinu Sineb El Masrar je veoma angažovana. Ideja o osnivanju multi kulturalnog časopisa dugo je zaokupljala misli tridesetpetogodišnje marokanke koja je odrasla u Nemačkoj. Nemački časopisi za žene najčešće nisu nailazili na veliko interesovanje medju ženama migrantskog porekla.

"Razlog je jednostavan. U časopisima namenjenim ženskoj populaciji, žene koje dolaze iz jednog multi-kulturalnog okruženja, bile su negativno portretisane, ili se njima nisu ni bavili. Meni je bitno da ove žene budu predstavljne u pravom svetlu. “

Sineb El Masrar je htela da žene sa migrantskim poreklom oslobodi klišea koji postoje u Nemačkoj, u kojima se predstavljaju ili kao problematični slučajevi ili kao žene koje su tlačene. U prvom izdanju časopisa "Gazele" koji je izašao pre nekoliko meseci čitaoci na prvi pogled nailaze na tipično ženske teme kao što su porodica, odnosi izmedju partnera, zdravlje, svet mode i karijera. Medjutim kada se pažljivije udubi u štivo, uvidja se razlika izmedju priloga koje donosi Gezele od onoga što objavljuju ostali nemački ženski časopisi. Ubistva zbog povrede časti u Jordanu, Šanse za uspešnost u karijeri migrantkinja, ili aktuelna moda iz Maroka, su samo neke od tema. Ideja je kako se čini dobro prihvaćena medju ženama.

Naše čitateljke su zaista iz različitih podneblja. Medju njima su Muslimanke, Marikanke, Turkinje, Nemice, Poljakinje i Ruskinje, i to je ono što je za mene tako važno, da su svi ovi narodi okupe zajedno da se zbliže i da mogu da razmene mišljenje".

"Gazela" još nema prostor za svoju redakciju, a Sined El- Masrar koordinira redakcijske poslove iz svog stana u Dortmundu. Sa autorkama koje pišu za njen časopis, a žive u Nemačkoj i inostransvu održava kontakte preko telefona i interneta. Za mladu izdavačicu je pre svega bilo teško da nadje sarednice. Ali zahvaljujući upornom traženju Sineb El Masrar je okupila tim saradnica, koji multi kulti ne predstavljaju kao vrli svet, nego žele da kritički osvetle postojeće stanje.

"To nije moguće ukoliko mi stvari ulepšavamo i tvrdimo da je sve super, a migranti su uvek dobri i sve rade kako treba. Naravno da je nemačko društvo propustilo da uradi mnogo štošta, ali nema smisla da se sada jednostavno zatvore vrata i da se kaže: Ne, vi sada nas više ne zanimate, jer inače ja ne znam kako bi onda kroz trideset, četrdeset godina to izgledalo ovde u Nemačkoj."

Pri tom se žene ne plaše da pišu o temama koje se u islamskom predstavljaju kao tabu teme. Tako je u prvom izdanju to na primer bio izveštaj o problemima koje imaju muslimanske samohrane majke.

"To je za priličan broj Muslimana teška tema. Jer ako se neka žena rastane od svog muža, a zatim ostane neudata, ili ako joj umre muž, naravno onda se na nju gleda kao na ženu bez muža, što kod nekih Muslimana ukazuje na lošu sliku o toj ženi, i mi naravno želimo da i o tome govorimo i da pokažemo da žene koje žive same imaju svoje razloge zbog kojih su se rastale, i da zbog toga nisu manje vredne ako iznenada ostanu bez muža; zato je važno govoriti o tome.”

Do sada su čitateljke dobro prihvatile časopis "Gazele", kaže Sineb El- Masrar. Njen časopis je očigledno pronašao svoje mesto na nemačkom tržištu štampe namenjene ženama. Postoji problem prodaje, jer mnogi distributeri novina i knjižari ne znaju kako da se odnose prema novom magazinu...

"Postoji kolebanje izmedju Eme i drugih ženskih časopisa, i čovek tačno ne zna gde bi stavio “Gazelu”, tako da se ponekad dešava da časopis i ne dospe do prodavnica novina, niti se istakne, već se ostavi negde sa strane gde trenutno ima mesta. U Bremenu smo imali slučaj da je časopis gurnut medju pornografsku štampu, i još gore, mušterije dodju i pitaju za časopis, dobiju odgovor da on ne postoji."

El Masrar je do sada sama snosila troškove štampanja Gazele, tako da su se već pokazale novčane poteškoće. Bila bi šteta kaže Sineb El Masrar, koja se i dalje nada da će naći sponzora, jer postoji mnogo toga što treba da se ispriča i napiše o migrantima u Nemačkoj.

"Mnogo je tema sa kojima se treba uhvatiti u koštac. Postoje priče ili dožvljaji Turkinja, koje možda i kod Libanki takodje postoje, i ja smatram da je prosto neophodno kao I da je tržištu potreban ovakav časopis, jer ljudi žele da budu šire obavešteni."

Abdul Rahmad Rašid