Gazprom širi svoje pipke po Evropi

Carstvo ruskog koncerna Gazproma je carstvo superlativa: sastoji se od 160.000 kilometara gasovoda, oko 1.000 "sestrinskih" firmi i 400.000 zaposlenih koji su u prošloj godini ostvarili rekordnu dobit od preko 24 milijarde evra.

Oko šestine gasa koji se potroši u svetu potiče iz Gazpromovog gasovoda što taj ruski koncern čini drugim navećim izvoznikom gasa na svetu. I Nemačka se trenutno oslanja na 40 odsto gasa upravo iz Rusije. Prema nekim procenama, planovi o odustajanju od atomske energije, povećaće nemačke potrebe za gasom.

Ovaj ruski energetski koncern je do sada zarađivao eksploatišući gas iz podzemnih rezervi i od prodaje velikim nemačkim uvoznicima. Ali ubuduće Gazprom namerava da zarađuje i na malim korisnicima, objašnjava Stefan Lehtenbemer iz vupertalskog Instituta za klimu, okolinu i energiju.

Borba protiv evropskih zaštitnika tržišne utakmice

Tako je početkom 90-etih godina zajedno s BASF-ovom firmom-ćerkom Vintersalom osnovao poduzeće Vingas koje danas opskrbljuje korisnike u Nemačkoj sa 20 odsto gasa. U poslednje vreme se može čuti da Gazprom razmatra preuzimanje Rurgasa, firme-ćerke nemačkog energetskog diva E.on-a. Rurgas trenutno pokriva 50 odsto tržišta tzv. „krajnjih korisnika“. Za Gazprom bi to, dakle, bio dobar posao. Ali tom dilu bi se mogle usprotiviti agencije za zaštitu tržišne konkurentnosti. "Čvrsto sam uveren da bi prodaja Rurgasa Gazpromu prema važećim pravilima o liberalizaciji tržišta u EU bila nemoguća", kaže Konstantin Simonov, direktor Nacionalnog fonda za energetsku bezbednost u Moskvi.

Teško da će evropski zaštitnici tržišne utakmice dozvoliti veću moć Gazproma, šta više, oni nameravaju da oslabe njegovu trenutno veoma snažnu poziciju. Dugo godina su na jednoj strani evropskog tržišta gasa stajali jaki proizvođači, uglavnom iz Rusije i Norveške, a na drugoj strani veliki uvoznici kao na primer Rurgas. Moć proizvođačima daje pre svega njihov gasovodni sistem. Jer onaj ko ne može da transportuje gas, taj ga u Evropi ne može prodati. Ubuduće bi, kako to priželjkuje Evropska komisija gasovode koristili i proizvođači koji nisu njihovi vlasnici. Transport gasa bi trebalo da kontrolišu nacionalna regulaciona tela.

Liberalizacija tržišta

Osim razdvajanja trasa transporta gasa, uvode se i tzv. „tržišno trgovanje gasom“. Tradicionalno se trgovina gasom odvijala preko dugoročnih ugovora sklapanih direktno između proizvođača i uvoznika pri čemu se njegova cena usklađivala sa cenom nafte. Ubuduće bi se sve više gasa trebalo prodavati i kupovati na "trgovačkim punktovima" gde bi se cena usklađivala sa ponudom i potražnjom, a gas u željenim količinama bi mogao da se kupuje kratkoročno.

Rusija se naravno buni protiv ovakvog "rezanja" poslovne moći, bori se za posebna pravila u EU, koja bi važila za njene gasovode. Paralelno planira da raširi svoju mrežu prema istoku kako bi jednog dana mogla i Kini, ali i drugim azijskim zemljama da produje gas. To, međutim, nije razlog da se strahuje za eventualni gubitak uticaja na evropskom tržištu, jer ono je i dalje za Gazprom najzanimljivije i za njega de facto nema alternative, smatra Jonas Grec iz nemačke Fondacije za nauku i politiku.

Gasovodi za Aziju tek su u fazi planiranja tako da će to tržište Gazpromu postati zanimljivo tek za 20-30 godina, kaže on.

Ni konkurencija ne spava

Novog tržišta još nema, a na postojećem Gazprom ima sve više konkurencije. Jedan konzorcijum planira izgradnju gasovoda „Nabucco“, koji bi omogućio dolazak gasa iz centralne Azije u Evropu, zaobilazeći Rusiju. S druge strane, u Evropu brodovima gas dolazi i iz zemalja poput Katara.

Nakon otkrivanja takozvanog nekonvencionalnog gasa, prošle godine su čak i Sjedinjene Države, inače klasični uvoznik gasa, brodovima isporučivale manje količine gasa u Evropu.

Takve mogućnosti bi Nemačka trebalo i dalje da koristi kako bi smanjila uticaj Rusije na energetskom tržištu, smatra Grec. Mogla bi, pored ostalog, više da investira u terminale za tečni gas i obezbedi veći podršku koncernu RWE koji ulaže u „Nabucco“. "To bi bila ispravna strategija, s obzirom da će nam biti potrebno sve više zemnog gasa", zaključuje nemački analitičar.

Autori: Insa Vrede / Dunja Dragojević
Odg. urednik.: Jakov Leon