1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Novi video-prilozi
U fokusu
Srbija i regionJevreji u EvropiZapisi sa Ušća

Gde je savest poslodavcima?

Štefani Piper5. mart 2009.

Istraživanje nemačkog Instituta za ekonomiju je pokazalo da je svaki treći odrasli građanin Nemačke radio a da za to nije izdao račun. Reč je o sumama u proseku od oko 1000 evra. Čak svaka peta osoba je radila na crno.

https://p.dw.com/p/H5vf
Legalizacija rada na crno obezbedila bi stotine hiljada radnih mestaFoto: Bilderbox

Karen Horn iz Instituta za ekonomiju u Nemačkoj objašnjava kako izgleda tipičan radnik na crno: "To je obično muškarac ispod 30 godina starosti i zarađuje manje od 1500 evra neto.“

Bez griže savesti

Na prvom mestu su poslovi zanatlija, a zatim uslužne delatnosti u porodicama - počev od baštovanskih poslova, preko brige o domaćinstvu pa sve do nege bolesnika. Svega pet odsto tih poslova je prijavljeno, ističu iz Instituta za ekonomiju. Osam od deset ispitanika pri tom ne oseća grižu savesti što zapošljava nekoga na crno. Mnogi kao razlog ilegalnog zapošljavanja navode sopstvenu preopterećenost. Holger Šefer, stručnjak za tržište rada pri Ekonomskom institutu, kaže: „Ko zapravo koristi takve usluge? Mogli smo da utvrdimo da to nisu porodice, već stariji ljudi. Zbog toga treba preduzeti mere koje će biti usmerene ka tim ciljnim grupama.“

Različite mere

Pri tom Ekonomski institut sledi jedan ambiciozan cilj - legalizovati veliki deo uslužnih delatnosti. Karen Horn kaže: „Mi se nadamo da će se, ukoliko političari preduzmu određene korake, 60 odsto tog sektora legalizovati. Na taj način će se obezbediti najmanje 300.000 radnih mesta.“

To bi bio jedan mali program za podsticanje privrednog rasta, smatraju stručnjaci iz Kelna. Oni predlažu različite koncepte za borbu protiv sive ekonomije. Mada, treba reći da ništa od toga nije novo. Između ostalog, zalažu se za otvaranje internet platformi koje bi bile jedan vid posrednika, kao i poreske olakšice za potencijalne poslodavce.

Olakšice za legalne poslodavce

Jedan od predloga je politički sporan. Naime, saradnici Instituta za ekonomiju predlažu da se ukine mogućnost da supružnik koji ne radi bude zdravstveno osiguran preko onog koji radi. Ekonomski stručnjaci veruju da besplatno osiguranje supružnika koji ne radi prevashodno odvraća žene od legalnog zapošljavanja.

Nemačka Vlada na svoj način pokušava da pomogne. Tako se u nedavno usvojenom paketu za podsticaj privrede nudi mogućnost privatnim licima koja legalno zapošljavaju dadilje, baštovane ili šofere da u buduće dobiju nazad deo plaćenog novca u okviru povraćaja poreza.