Gde leži nemačka duša?

Ko smo mi? Premalo razmišljamo o sebi. U Nemačkoj vlada duhovno-kulturni vakuum i zato je, smatra Tea Dorn, bilo važno da se napiše ovakva knjiga. Sve je počelo sa kolegom Rihardom Vagnerom. Razlike između njih su… ne mogu biti veće. Tea Dorn je rođena 1970. u Ofenbahu u Hesenu. Radila je kao docent na slobodnom univerzitetu u Belinu, ali je pisala i krimiće i pozorišne komade. Evangelističke je vere.

Rihard Vagner je rođen u rumunskom Banatu 1952,kao pripadnik nemačke manjine. Katolik je i politički angažovan. Sa bivšom ženom Hertom Miler (dobitnicom Nobelove nagrade za književnost) osnovao je akcionu grupu „Banat“. Kao književnik već se oprobao. Stari poznanici, Vagner i Dornova osetili su potrebu da pišu o nemačkoj duši. Najpre su seli i stavili na papir sve asocijacije. Neka vrsta brain storminga, kaže Tea Dorn.

„Pojmovi koji su tako tipično nemački, kao na primer samoća u šumi koji meni leži na srcu. Zatim ljubav prema automobilu. Pojmovi kao što su kindergarten (dečiji vrtić), ferijalni centri (hosteli), večernji mir… Na kraju smo se složili da uzmemo 64 pojma. Naravno da su nas odmah pitali: kako to da nedostaju pojmovi kao na primer ponovno ujedinjenje? Oni ne nedostaju, samo što nemaju svoje poglavlje“, kaže Tea Dorn.

Nemci gube dušu

Tako su nastala poglavlja ove knjige. Teme su različite: od božićnih vašara, Vinetua, straha, žeđi za pivom,od nemačkih podela, pa sve do ljubavi za redom i za pešačenjem. Knjiga može da se čita kao enciklopedija ili svaka priča za sebe.

Zašto je važno baš sada pisati o nemačkoj duši? Tea Dorn kaže: „Zato što mi se čini da je gubimo, odnosno da više ne razmišljamo o tome koliko je na nas ostavila pečat. Stalno smo u nekoj žurbi. Brinemo o tome šta će biti sa Evropom, sa evrom, sa našim socijalnim sistemom… Imam utisak da je nastao veliki duhovni vakuum. Znam iz sopstvenog iskustva koliko je važno bavljenje prošlošću. To nije samo nostalgija,već način da se iznađe put za budućnost.“

Različitost i podeljenost su bitni za sve nas, kaže Tea Dorn: „Videli smo kuda vodi jednoumlje. Doživeli smo to u totalitarnom varvarstvu u12-to godišnjem periodu od 1933 do 1945. Nakon toga smo u Saveznoj Republici Nemačkoj bili krajnje oprezni, zbog tog stravičnog iskustva, zbog strahota koje smo učinili drugima, ali i nama samima. Iz toga je nastala nesigurnost, nedostatak hrabrosti i ja bih želela da nastavimo tamo gde smo investirali veliku energiju i snagu…“

Važan odnos prema prirodi

I, kako izgleda nemačka duša? Pomenuli smo podeljenost, strah, fanatičan red, čistoću… Šta je još važno? Tea Dorn kaže:

„Naš odnos prema prirodi je bitan. Možda je to jedan od najvitalnijih danas, mada mnogi ne žele da prihvate da je tipično nemački. Ni u jednoj drugoj zemlji na svetu ekološki pokret, stranka Zelenih, nije tako uticajna kao u Nemačkoj. Reč je o nečemu što je duboko nemačko. Ali, mi smo zaboravili istoriju, potisnuli je, tako da sami protagonisti uopšte nisu svesni da su deo velike nemačke tradicije.“

Autorka: Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković