Gde nestadoše francuski moderni očevi?

U Francuskoj je staranje o deci i dalje posao žene, iako mnoge od njih rade. 80 odsto žena između 30 i 55 godina starosti je zaposleno. Uprkos tome što je zbrinjavanje dece u obdaništa veoma dobro organizovano, žena je i dalje dvostruko opterećena. Nakon posla, kod kuće je ponovo čeka posao. Partner joj najčešće ne pomaže.

„Tačno je da mnoge žene imaju tokom dana puno obaveza. One su ambiciozne, imaju fakultetsku diplomu i rade, što je važno kako bi bile nezavisne. Ali one moraju same da se staraju o deci.“

„Ja sam majka. Da, stvarno je tako, mi smo te koje na sebe preuzimamo gomilu posla. Pored domaćinstva, posla i dece ostaje malo vremena za mene. A očevi prvo misle na sebe i na svoje prioritete.“

Tradicionalni tip

U Francuskoj još uvek dominira tradicionalno shvatanje podele rada na muške i ženske poslove. I mladi Karim, iako ima tek 27 godina, zastupa tezu o muškim i ženskim poslovima.

„Nisam mačo muškarac. Ali, zaista nemam vremena da se brinem o domaćinstvu. Ja sam više onaj tip koji prljavi veš baci u korpu i čeka da ga neko opere i opegla.“

Tata za lake poslove

I kada je reč o vaspitanju i odgoju dece stvar je kod francuskih muškaraca jasna. Otac prihvata prijatne obaveze kao što je igranje, čitanje pričica i poljubac za laku noć. Paskal Sebil, naučni saradnik na Univerzitetu u Parizu kaže: „Osamdesetih godina promenjena je slika oca. Govorilo se o modernom ocu, dakle o ocu koji se brine o vaspitanju dece. Danas moramo reći da očevi učestvuju, ali ne u onoj meri koja se očekivala.“

Sve je to dovelo do toga da 50 odsto majki u Francuskoj radi tek polovinu radnog vremena. Uskladiti posao i porodicu je najčešće teško. Razlog za to ne treba tražiti u lošem predškolskom sistemu već u tradicionalnom shvatanju uloga.

Autor: Ane Kristine Hekman / Zorica Dragićević

Odgovorni urednik: Ivana Ivanović