Gde pobeći od ekonomske krize?

Nezaposlenost od 21,5 milona je najveća cifra u poslednjih 10 godina. Veliki broj Evropljana koji su bolji posao nalazili van granica svoje domovine sada su prinuđeni da se vrate svojim kućama.

Ekonomska kriza pogađa sve zemlje EU i sve grupe stanovništva. Ipak među najugroženije zemlje spadaju neke od novih članica, kao što su baltičke zemlje, Letonija, Litvanija i Estonija gde se stopa nezaposlenosti gotovo utrostručila, ali i poslednje primljene Bugarska i Rumunija. Veliki broj bugarskih državljana koji su bolji posao tražili van granica svoje zemlje u razvijenijim državama EU, sad su zbog ekonomske krize i gubitka posla, prinuđeni da se vrate u svoju domovinu. Pitanje je da li će i tamo biti boljeg života za njih.

Gotovo jedna petina svih stanovnika gradića Dolno Osenovo, u južnoj Bugarskoj, bila je zaposlena u Portugalu, a novac koji su slali kući značio je opstanak za čitave njihove porodice. Međutim sada su se gotovo svi vratili u Dolno Osenovo.

“Mi i te kako osećamo efekte ekonomske krize!”

„Ekonomska kriza znači manje posla i manje novca. Život u Portugalu je mnogo skuplji, a plate su postale manje. Morali smo da se vratimo kući.“

Međutim ni situacija kod kuće nije ništa bolja. Perspektive za nova radna mesta nema, a novac zarađen u inostranstvu polako se troši. Kada promenite zemlju stanovanja, pa makar se vraćali i kući, čeka vas i period re-integracije, odnosno privikavanja na postojeće prilike. Kristo Angelov, je po povratku iz Portugala shvatio da je opština na njegovoj zemlji gradi fudbalski teren, a da ga pri tome niko nije ni obavestio.

“Ovo je moguće samo u Bugarskoj. U Portugalu tako nešto vam se nikada ne bi desilo jer tamo postoji vladavina prava. Sad moram da nađem način da zaustavim sve ovo.”

I opet, “trbuhom za kruhom”…

Iako se, kako širom sveta, tako i u EU, već mogu videti pokazatelji ekonomskog oporavka, prognoze kažu da će se upravo tržište rada najsporije oporavljati od najveće posleratne recesije. Posebno je zabrinjavajući veliki procenat mladih koji su bez posla. Na nivou EU 18,4 odsto mladih nema posao, dok je u krizom teže pogođenim zemljama ta trojka još veća, pa se već govori o, za tržište rada, izgubljenoj generaciji.

Ni mladi, a ni povratnici u Bugarskoj ne mogu da se nadaju novim radnim mestima. Neki mediji najavljuju “katastrofu na bugarskom tržištu rada”, kao i “bespoštednu borbu za nekolicinu preostalih radnih mesta”. Stefan Stojuv je godinama radio u Italiji, i sad se vratio svojoj familiji u Bugarsku:

“U Italiji sam zarađivao između 1.800 i 2.000 evra mesečno. Ovde je plata maksimum 300 do 400 evra. Ponekad i mesecima čekate da dobijete platu. I svi za sve krive krizu.”

Iako je kriza pogodila sve, i nikome “ne cvetaju ruže”, svako pokušava da se snađe na način koji smatra najboljim. Države donose i sprovode pakete mera za ublažavanje efekta i izlazak iz krize, a pojedinci gledaju šta je, prema njihovom mišljenju, najbolje za njih i njihovu porodicu. Stefan Stojuv tako ponovo planira da napusti Bugarsku u potrazi za poslom i boljim životom. Ne zna da li će ga i gde naći, ali svakako hoće da pokuša.

autor: Marina Maksimović, Brisel

odg. urednik: N. Jakovljević