Gece na elektronskom stubu srama

Kada jedna fudbalska zvezda napusti omiljeni tim i pređe pravo u ekipu rivala, mnogi navijači ne znaju za šalu. Tako je prelaz Marija Gecea (fotografija gore) iz Borusije Dortmund u Bajern izazvao pravu lavinu vređanja na internetu. Njegova stranica na Fejsbuku preplavljena je ogorčenim komentarima – među kojima je bilo i vulgarnosti. Nazivan je „Judom“, „izdajnikom“, ali i daleko gorim imenima.

Gece nije usamljen slučaj. Takozvani „šitstorm“ (shitstorm) pogađa i političare i za muzičare, ali i kompanije ili državne institucije. Njihov imidž se tako dovodi u opasnost, kaže prvi čovek Grimovog instituta u Marlu Uve Kaman: „Odjednom se nalazite na elektronskom stubu srama. Mnogi to teško podnose. Kada odjednom dobijete 50 ili 60 hiljada negativnih poruka, to može da vas ozbiljno uzdrma “ kaže Kaman.

Odgovornost klasičnih medija

Klasični mediji mogu i da pogoršaju situaciju. Izveštavanje o negativnim reakcijama na radiju, novinama ili televiziji, dovodi kritike na viši nivo, objašnjava Kaman. Širenje određene teme kroz društvene mreže stručnjaci nazivaju „viralni fenomen“. Klasični mediji moraju da se takmiče za pažnju javnosti sa tom pojavom. Ali njihova uloga ostaje ista kao i uvek, kaže Uve Kaman. „Oni taj proces mogu da ojačaju, ubrzaju, ali mogu i da ga uspore, ako na nešto ne obrate pažnju.“

Uticaj medija, međutim, nije odlučujući faktor. Korisnici na internetu uglavnom reaguju spontano, jer žele da svoje ogorčenje podele sa svetom, kaže profesorka medija Kristina Šuman sa Tehničkog univerziteta Ilmenau. Umesto u svoja četiri zida, ljudi sada imaju mogućnost da svoj bes iskažu javno: „Ako pogodim u živac, ako mnogi drugi imaju isto to iskustvo, tu već postoji osećaj zajedništva. I osećaj moći“, kaže ta naučnica.

Pod zaštitom anonimnosti

Narodni bes postojao je i pre digitalnog doba. Ali sada sve ide lakše: tekst se šalje uz samo jedan klik – i već je vidljiv za sve na nekoj društvenoj mreži. Pored toga, poruke se šire bez filtriranja i uglavnom bez ispravke, kaže Kristina Šuman. „Kada razgovaram sa nekim, ta osoba može da mi protivreči, možemo da razvijemo diskusiju. Na mreži ne moram da odgovorim ako to ne želim ili mogu da razmislim o tome kako ću da odgovorim“. Uz to, na internetu ljudi mogu da se sakriju iza nadimka ili da pišu anonimno, pa je odgovornost još manja.

Sa tačke gledišta medija, „šitstorm“ je interesantan fenomen, jer može da privuče pažnju na zapaljive teme, kaže Kristina Šuman. Ali reakcije ljudi dobijene na taj način ni u kom slučaju nisu reprezentativne. „Možda će se samo dva odsto ljudi oglasiti nekim povodom, ali oni će se tada oglasiti veoma snažno“.

Samo napred

Efekat poplava uvreda na internetu, nije do kraja ispitan. Kaman sa Grimovog instituta smatra da taj fenomen ima gotovo zanemarljiv efekat: „Ne znam ko to uopšte čita. Možda je najveće zadovoljstvo u tome da se nešto napiše. Da se bude deo toga.“

Čak je i Grimov institut bio žrtva malog talasa ogorčenja, objašnjava Kaman. Kada su preporučili rijaiti šou televizije RTL, „Džungelkamp“, za Grimovu nagradu, stotine ljudi je putem elektronske pošte i pisama izrazilo svoje nezadovoljstvo. U Grimovom institutu su reagovali na način koji Uve Kaman preporučuje svima: „Oni koji su pogođeni, mogu da kažu: 'psi laju, karavani prolaze'.“

Iz dosadašnjih iskustava, jasna je jedna stvar: „šitstorm“ je glasan, neprijatan – ali uglavnom prolazi brzo.

Autori: Martin Koh / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković