Geni neandertalca pomogli čoveku da preživi

Nenadertalci su izumrli pre 30.000 godina, ali njihovi geni i danas žive. Prenose se u genomu ljudi, sa generacije na generaciju, baš kao i geni Denisova ljudi, koji su živeli na jugu Sibira. Današnji Evropljani i Azijati imaju između dva i sedam odsto genetskog materijala koji potiče od neandertalaca i Denisova ljudi.

To je sve upućivalo na saznanje da su se naši preci parili sa ovim dvema izumrlim vrstama. Prema najnovijim saznanjima istraživača sa kalifornijskog Stanforda, geni ovih vrsta pomogli su čoveku da poboljša imunitet, prenosi magazin „Science“.

HLA-geni čuvaju od virusa

Tajna je u humano-leukocitnom antigenu (HLA-gen) koji igra odlučujuću ulogu u imunom sistemu čoveka. Čitav niz ovakvih gena zadužen je za prepoznavanje i uništavanje virusa. Na primer ljudi koji imaju HLA-gen poznat pod nazivom B57 ne oboljevaju od side, čak iako su zaraženi HIV-om.

Postoje različiti HLA-geni koji omogućavaju odbranu od raznovrsnih patogena. Međutim, različitost u ovim genima otežava transplantacije u modernoj medicini – zbog razlika u genomu moguće je da telo pacijenta odbaci novi bubreg, jetru ili plućno krilo.

Takođe je poznato da su određeni odbrambeni geni češći na nekim prostorima. Recimo gen HLA A11 uopšte ne postoji među afričkim crncima, ali je srazmerno čest na Dalekom istoku i u Okeaniji. „Ovaj gen je izvesno donosio neku prednost modernom čoveku“, kaže Peter Parham sa stanfordskog univerziteta. Poznato je da baš taj gen nudi bolju zaštitu od Epštajn-Barovog virusa koji izaziva mononukleozu.

Susret po dolasku iz Afrike?

Na osnovu svih nalaza, može se rekonstruisati istorija čoveka: Moderni čovek je napustio Afriku pre 65.000 godina. U Aziji i Evropi sreo je svoje starije rođake koji su tamo obitavali već 200.000 godina. Oni su, dakle, bili mnogo bolje adaptirani na uslove života i imali su razvijene brojne varijante HLA gena. Ukrštanje homo sapiensa sa neandertalcem i Denisova-čovekom doprinelo je održanju ljudi, kaže Parham.

Otkriće nije impresioniralo sve stručnjake. David Rajh, genetičar sa Harvarda, veruje da se mora naći neko bolje objašnjenje za činjenicu da su HLA-geni različito raspoređeni među ljudima širom planete. Tim sa Stanforda nije odgovorio na to pitanje.

nr/jil/spiegel/science/dpa