Gete, ECB i đavolska monetarna politika

Vreme je karnevala. Car bi vrlo rado slavio, ali nema novca. U tom trenutku pojavljuje se đavo u liku Mefista i savetuje mu da jednostavno štampa novčanice. Vladar pristaje. Svi su oduševljeni papirnim novcem. Država se rešava svojih dugova. Narod počinje da troši naveliko.

Tako je Johan Volfgang fon Gete u svom delu „Faust II“ video papirni novac i državne finansije. Ono što sigurno nije mogao ni da nasluti jeste da je ta tema danas, 180 godina nakon objavljivanja njegovog dela, aktuelnija nego ikad pre. Razvoj dužničke krize ima sve više paralela s Geteovim „Faustom“. Čini se da i Evropska centralna banka (ECB) sledi baš carevu taktiku kada najavljuje pomoć zemljama u krizi štampanje svežeg novca.

Nemačka centralna banka protiv ECB

Ti planovi Evropske centralne banke našli su se na udaru kritike nemačkih ekonomista. Među njima je najglasniji Jens Vajdman, predsednik Nemačke centralne banke (Bundesbank). On je podsetio na Geteovog „Fausta“ i svakom je bilo jasno kome je bila namenjena njegova poruka: „Učesnici su presrećni zbog navodnog dobročinstva tako da ni ne slute da će im događaji izmaći iz ruku.“

ECB će postati rob sopstvene politike, uveren je Otmar Ising, bivši glavni ekonomista Evropske centralne banke. On upozorava da bi ECB mogla da ima problema s političarima i privrednicima kada odluči da smanji količine svežeg novca koji izbacuje na tržište. No, ukoliko u pravom trenutku ne uspe da smanji štampanje novca, on će izgubiti na vrednosti. Posledica je inflacija.

Istorija novčanica istovremeno je i istorija stalnih iskušenja da se problemi u finansiranju države rešavaju štampanjem svežeg novca što za posledicu ima njegovo obezvređenje. Za Jensa Vajdmana je zato od presudne važnosti nezavisnost centralne banke kako bi se poverenje građana zadržalo. Ali on upozorava: „Za poverenje je važno da bankari iz centralne banke koji upravljaju stabilnim novcem kao javnim dobrom, isto tako javno polažu i račune.“

Plodno tlo za iduću krizu

Ležerna monetarna politika nosi sa sobom ogromne rizike. Tako je baš politika niskih kamata koju je uvela američka centralna banka dovela do stvaranja raznih finansijskih „mehura od sapunice“, čije je pucanje prouzrokovalo finansijsku i ekonomsku krizu, smatra Tomas Majer, savetnik u nemačkoj Dojče bank (Deutsche Bank). On kaže: „To su isti ljudi koji praktično ništa nisu naučili iz svojih grešaka i danas nastavljaju da rade po starom. Ko zna gde ćemo završiti?“

Joahim Nagel, član upravnog odbora Bundesbanke, smatra da je ono što ECB radi daleko riskantnije od programa kupovine obveznica koji sprovodi američka centralna banka, jer, kako kaže, ona „ne kupuje obveznice svojih saveznih država. Ona kupuje državne obveznice SAD“. A te obveznice, za razliku od španskih i italijanskih, još uvek imaju odličan bonitet.

Očigledno nije moguće sa sigurnošću predvideti gde vodi ovakva monetarna politika u evrozoni. U Geteovom „Faustu“ eksperiment sa papirnim novcem završio je tragično. Jens Vajdman je to ovako izrazio ekonomskim rečnikom: „U daljem razvoju događaja takvo veselo poslovanje izrodiće se u inflaciju i finansije će zbog rapidnog obezvređivanja novca biti uništene.“

Autori: Žan Danhong / Andrea Jung-Grim
Odgovorni urednik: Ivan Đerković