Gigantski glečer se nezaustavljivo topi

Naučnici već 15 godina posmatraju proces koji se odvija na i u glečerima na Antarktičkom poluostrvu. Od njih se stalno odlamaju nove sante, a njihove ivice i dalje se povlače ka unutrašnjosti Antarktika. Sve više leda završava u vodama okeana.

Jedan od glečera je i onaj pod imenom Pajn (Pine-Island), koji važi za jedan od najvećih svoje vrste. Sa njega se odlama najviše leda. Naučnici okupljeni oko Gaela Duranda sa univerziteta u Grenoblu u Francuskoj su na osnovu tri moguća modela tog glečera napravili i prognozu njegove budućnosti. Bez obzira na izabrani model, prognoze pokazuju isti trend.

„Taj glečer nastaviće da se topi i u narednim godinama – i to bez obzira na okolnosti. Dakle, bez obzira na temperaturu okeana ili vazduha. Radi se o unutrašnjoj dinamici. Od glečera će se i dalje odlamati sante što će doprineti daljem rastu nivoa mora“, tvrdi glaciolog (stručnjak za glečere) Durand.

Posledice po nivo mora

Durand računa da će zbog takvog razvoja događaja u narednih 20 godina nivo mora porasti za jedan centimetar: „To su kolosalne posledice za neki glečer.“ Poređenja radi: 2010. je globalni nivo mora porastao za 3,2 milimetra, što je dvostruko više nego u proteklih 20 godina.

Angelika Humbert sa instituta „Alfred-Vegener“ u Bremerhavenu te procene naziva „ekstremno visokim“. I ona je glaciolog, takođe se bavi istraživanjem glečera Pajn, i upozorava da su modeli razvoja događaja u neku ruku apstraktni. Ipak, i ona je sigurna da će topljenje glečera u narednom periodu sigurno doprineti porastu nivoa mora.

Nema povratka

Humbert novu studiju naziva „korakom dalje od dosadašnjih“. Sa kolegama sa instituta u Bremerhavenu i sa Univerziteta u Kajzerslauternu ona je protekle godine posmatrala proces odlamanja santi leda sa glečera. Glečer je zaista izgubio dosta od svoje mase koja se poput plivajućeg jezika pružala s kopna u slobodno more. Čitav tim stručnjaka posmatrao je taj proces.

„Glečer Pajn jedan je od onih koji se pruža u more preko stijena, tako da je jedan dio na kopnu, a drugi pliva u vodi“, kaže Humbert. Ona objašnjava da nju i njen tim saradnika zanima šta se dešava u unutrašnjosti glečera, u delu koji je na kopnu, a šta u onom delu koji je u vodi. Da bi se shvatili mehanički procesi i tok ledene mase pokušavaju se konstruisati modeli glečera.

Nova studija pokazuje da masa leda glečera Pajn klizi tolikom brzinom da je taj proces nezaustavljiv, kaže Gael. On se topi velikom brzinom i zbog toga što masu leda koja je u moru odozdo greje topla struja vode. Topljenje i klizanje se tako još više ubrzava, što dovodi do povećanja količine leda koji se transportuje ka moru.

„Čak i da se temperatura vode i vazduha vrati na nivo koji je vladao pre 100 godina, taj proces se neće zaustaviti“, tvrdi Durand. Angelika Humbert ipak kaže da je relativno teško proceniti da li je došlo do ireverzibilnog procesa.

Njena procena glasi da je naučnicima potrebno još pet do deset godina, ali i mnogo snažniji računari da bi kreirali nove modele glečera i tako došli do pouzdanijih prognoza. Za naučnike je i sada veliki izazov da dođu do pouzdanih podataka koji bi bili osnova za model glečera Pajn. Na primer, veoma je skup i zahtevan proces merenja temperature na donjoj ivici nekog glečera.

Dostignuta prelomna tačka

Gael Durand u novoj studiji vidi i važne pokazatelje za istraživače klime u celom svetu: „Ovaj glečer je dostigao dinamiku koja je nezaustavljiva. To znači da našim ponašanjem mi menjamo klimu. Te promene će se nastaviti. Mislim da je ovo jedna od prvih stvari kod koje možemo da kažemo da smo prešli prelomnu tačku.“

Durand poredi tu situaciju sa vozačem bicikla koga je, kada je prešao najvišu tačku na brdu, neko gurnuo niz brdo i on ne može da se zaustavi. „Imamo razloga da strahujemo da će se takav razvoj događaja nastaviti, da će se i ostali glečeri u regionu ponašati slično i da će se cela ledena ivica na tom delu Antarktika naći u vodi. To je proces koji bi mogao da potraje i stotinama godina, ali bi on podigao nivo mora u svetu za nekoliko metara.“

U poslednjem izveštaju Saveta za klimu UN već je upozoreno na moguću destabilizaciju glečera na zapadnom delu Antarktika. „Kod glečera Pajn dokazali smo da je taj proces počeo“, zaključuje Durand.

Autori: Irene Kvajle / Azer Slanjankić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković