Glasali onako kako im je „naređeno odozgo“

„Živela Belorusija“ i „Odlazi“ – to su skandirale desetine hiljada ljudi na ulicama Minska odmah posle izbora. Mnoge od njih milicija je tokom i nakon demonstracija brutalno pretukla i uhapsila. Zijarčuk Semjanjuk planirao je da ode na demonstracije, ali nije stigao jer je bio član izborne komisije na biračkom mestu broj 104 u Minsku.

„Kad smo oko jedan posle ponoći završili, bilo je prekasno. Ljude su rasterali. U prvom trenutku bili smo očajni. Ljude su pretukli, a mi nismo bili tamo.“

Devetnaestog decembra uhapšeno je više od 600 demonstranata. Državna televizija javila je da su demonstranti bili pijani, potplaćeni novcem sa Zapada i da su huligani. Deo građana osudio je proteste, međutim, ima i onih kao što je Semjanjuk.

„Sledećeg dana saznali smo da je stotine ljudi pred sudovima i u zatvorima. Bila im je potrebna pomoć. Nismo imali drugog izbora. Mi koji nismo uhapšeni morali smo da učinimo nešto da bismo im pomogli.“

Narod solidaran sa uhapšenima

Semjanjuk i njegovi prijatelji uputili su poziv preko interneta da se pomogne uhapšenima. Pomoć je počela da stiže samo dvadesetak minuta kasnije. Stotine ljudi donosile su toplu odeću, vreće za spavanje, životne namirnice pa čak i knjige – sve ono što su mislili da bi bilo neophodno uhapšenima. Akciju su koordinirali volonteri preko interneta, a nazvana je “Anđeo čuvar”. Takva solidarnost sa opozicijom u Belorusiji nije viđena nikad, kaže Semjanjuk.

„To pokazuje da Belorusi umeju da se drže zajedno kada je teško; kada zacrtamo zajednički cilj i kada počnemo da radimo na tome. To je moguće.”

Semjanjuk, kao i mnogi drugi, planira da dane uoči Nove godine provede ispred zatvora. Uhapšeni koji su osuđeni na po deset dana zatvora, trebalo bi da budu pušteni 29. decembra i oni žele da ih svečano dočekaju.

Manipulisano glasovima?

U međuvremenu postaje sve jasnije da je Lukašenkova vlada manipulisala na izborima; na primer na biračkom mestu broj 104 u Minsku, gde je kao posmatrač bila i Natalija Vasiljevič. „Broj glasača i glasačkih listića se ne podudara. Glasačke listiće je dobilo skoro 1.300 ljudi, a u izveštaju piše da ih je bilo 1.952. Trebalo je da ta razlika budu glasovi za Lukašenka, ali nisu u tome uspeli.”

Nakon ponovnog prebrojavanja glasova na biračkom mestu 104, izborni rezultati značajno su se razlikovali od zvanično objavljenih prema kojima je Lukašenko osvojio oko 80 procenata glasova. „Za aktuelnog predsednika glasalo je manje od polovine birača – oko 45 odsto. Slično je i na drugim biračkim mestima na kojima je bilo predstavnika opozicije. Na pojedinim mestima u Minsku, Lukašeno je osvojio samo 38, 39 ili 40 odsto glasova.“

Te informacije nisu objavljene na državnoj televiziji. Pojavile su se samo na internetu, a o tome se priča i po beloruskim provincijama, tamo gde internet nije rasprostranjen, ali samo među prijateljima i iza zatvorenih vrata.

Prema rečima jedne mlade milicionarke, čije ime ne možemo da objavimo, u jednom gradiću na istoku Belorusije članovi izborne komisije sami su na listićima zaokruživali ime aktuelnog predsednika. Tako im je „naređeno odozgo“, a onima na čijim biračkim mestima ne bi bilo predviđenog broja glasova za Lukašenka, zaprećeno je smanjivanjem plate. I plata milicionarke koja o tome svedoči, neposredno uoči izbora je povećana, isto kao i penzije, ali i studentske stipendije. Od sredine decembra npr. gradski prevoz u Minsku za studente je besplatan, a svi milicioneri koji su 19. decembra učestvovali u razbijanju demonstracija, dobili su bonus na platu.

Autori: O. Kol, I. Đerković

Odg. urednik: J. Leon