Glavnu reč sada ima “prvi čovek EU”

Gospodin sede kose na prvi pogled deluje “skromno i neprimetno”. Na pitanje kakve su turske perspektive za članstvo u EU, Rompej je kratko odgovorio kako je “njegovo mišljenje o tome potpuno nevažno”. “Moja uloga je da se postigne konsenzus”, kratko i jasno naglasio je Van Rompej.

Ove su reči “možda” iznenađenje za sve, jer od 1. januara Herman Van Rompej je preuzeo predsedanje novi Evropskim savetom, ili jednostavnije rečeno, postao je “prvi čovek Evrope”.

Krajem novembra, kada je izabran na pomenutu funkciju, Van Rompej se namerno predstavio kao "posrednik bez stava", jer dobro zna da je glasove dobio od velikih zemalja u EU samo zato što su mislili da Van Rompej neće predstavljati konkurenta u borbi za vođstvo i pažnju na velikoj evropskoj političkoj pozornici.

Prvog dana u 2010. godini, Van Rompej je preuzeo funkciju prvog stalnog predsednik Evropskog saveta – najpre na dve i po godine, uz mogućnost još jednog mandata. Ovaj belgijski demohrišćanski političar EU će predstavljati na samitima “sa trećim zemljama”. On će organizovati sve sastanke na vrhu i “odrediće Evropi političku strategiju”.

Prošla su vremena u kojima je EU delovala neorganizovano, u kojem je svakih šest meseci EU na samitima sa Amerikancima, Kinezima i Rusima zastupao uvek neko drugi, prošlost su i stalno nove inicijative, kao što su Baltička incijativa, incijativa za Sredozemlje i neki drugi lokalni i regionalni prioriteti.

Rompej ima jedinstvenu priliku

Koliko će ovaj Belgijanac moći da stvori vrlo snažnu poziciju, pokazaće vreme, u svakom slučaju, on za to ima jedinstvenu priliku. Van Belgije ovaj flamanski političar je nepoznat. Kada se na nedavnom sastanku na vrhu premijera konzervativnih vlada iz Evrope u starom bonskom zdanju nemačkog Bundestaga pojavila kancelarka Merkel ili italijanski premijer Berlskoni, došlo je do velike gužve novinara i snimatelja, ali kada se na ulazu pojavio Van Rompej, mnogi su novinari pitali: "...a ko je ovaj političar?"

I zaista, nije dobra polazna pozicija ovog "glavnog" evropskog političara koji deluje pomalo sramežljivo. Merkel nije pomogla Rompeju izjavom da se nakon izbora može „rasti sa zadacima“. Najgore je u ocenama Van Rompej prošao u Velikoj Britaniji. Londonski tabloidi ovom belgijskom političaru nalepili su pomalo uvredljivu etiketu „Rampi Pampi” prikazavši ga na naslovnim stranama u odelu klauna sa crvenim nosom.

Predsednik Evropskog saveta Van Rompej svoj ugled “sivog miša” potkrepljuje i sopstvenim ponašanjem. Od izbora 19. novembra Van Rompej je odbijao da pojavi pred novinarima pre preuzimanja dužnosti 1.1.2010.

Političari će doživeti veliko iznenađenje

Pa ipak, upućeni smatraju da je upravo Van Rompej političar koji će opstati u vrlo složenim konstalacijama moći u Evropi.

“Neće dopustiti da mu neko diktira”, izjavio je Etijen Davinjon, bivši potpredsednik EK i vrlo uticajni političar u Belgiji. “Ljudi će se zaista iznenaditi”, stižu komentari i iz okruženja nemačke kancelarke Merkel. “Van Rompej će učiniti sve u interesu Evropskog saveta, biće odlučan u tonu i čeličan u donošenju odluka”.

Odlučnost će mu zaista biti potrebna, a zadaci koje je dobio iz glavnih gradova članica je vrlo jasna “Van Rompej mora da uspostavi političko pravo prvenstva Evropskog saveta prema Evropskoj komisiji”, izjavio je jedan član iz kruga šefova država i vlada.

Evropski savet je pomalo isprovociranim time što predsednik EK Žoze Manuel Barozo sve drskije diktira dnevni red. Najspektakularniji primer je sastanak zemalja G20 u Picburgu gde je Barozo predstavio dalekosežne predloge zakona za evropski financijski nadzor. Merkel i ostali evropski predsednici i šefovi vlada zemalja G20 morali su tada da stanu iza tih predloga, a da tekstove praktično nisu niti pročitali.

Zato je jedan od zadataka Van Rompeja “disciplinisati Baroza” i usmeriti ga u pravcu koji diktira Evropski savet. Rompujem kao predsednikom Saveta, vlade zemalja članica EU žele da zadrže kontrolu nad evropskim sudbinskim pitanjima u idućih nekoliko godina, a to su pre svega privredna strategija EU ili na primer granice Unije.

Ukoliko bi o budućnosti trebalo da govorimo na temelju prošlosti i svega što je postigao ovaj političar, tada bi Van Rompej zaista mogao biti uspešan. Kao potpredsednik vlade i resorni ministar ovaj demohrišćanin je devedesetih godina prošlog veka prekinuo unutarpolitičke blokade i “kvalifikovao Belgiju” za ulazak u evro-zonu. Krajem 2008. godine pobrinuo se da belgijski premijer Iv Leterm "posrne" zbog finansijskih skandala i nakon toga se “diskretno pozicionirao” kao naslednik. “Ovo je čovek koji svoje konkurente ubija, a da pri tome ne ostavlja tragove”, izjavio je jedan belgijski ministar.

na sledećoj strani:

Van Rompej ne dopušta da se njime manipuliše

U jedanest meseci koliko je bio premijer Belgije, Van Rompej je stekao poštovanje nemačke kancelarke Merkel, predsednika Francuske, Sarkozija, ali i drugih šefova vlada. Bez velike buke smirio je razdor između Flamanaca i Valonaca i sprečio raspad Belgije.

Svojim skromnim nastupom vrlo spretno se našao u ulozi favorita za dužnost predsednika Evropskog saveta. Podrška britanskom glavnom konkurentu za tu funkciju, političke super-zvezde Tonija Blaira, vrlo brzo je nestala.

Novembra prošle godine, na sam dan odluke u trci se našao samo još: Žan Klod Junker, ali se u tom trenutku, pokazalo kobnim to što da je u svojih 14 godina koliko se nalazi na funkciji premijera Luksemburga vrlo često svojim mišljenjem i razmišljanjima razljutio, Sarkozyja.

„Junker je među šefovima država i vlada imao oduševljene zagovornike, ali isto tako i odlučne protivnike“, izjavio je jedan učesnik samita. „Podrška Van Rompeju je bila mlaka, ali zato on nije imao protivnike“.

Zbog toga se predsednik Evropskog saveta može činiti kao kandidat sa najmanjim zajedničkim imeniteljem, koji je dobio podršku i Berlina i Pariza. Ipak, poznavaoci prilika u Evropskoj uniji upozoravaju na opasnost donošenja brzopletih ocena. „Van Rompej ne dopušta da se njime manipuliše“, smatra i Elmar Brok, nemački konzervativni poslanik u Evropskom parlamentu. „On ujedinjuje vrlo opasnu kombinaciju ne-sujete i ne-raspoloženja prema preteranim ambicijama“.

Ovakva kombinacija pruža zaštitu od mogućeg pritiska šefova država i vlada zemalja EU. Razlog ovoj vrlini je to što Van Rompej kao otac četvoro dece zadržava distancu prema politici. Po struci filosof i ekonomista, intenzivno okupiran verom, politikom i privredom. Autor je sedam knjiga, poput „Hrišćanstvo – moderna ideja“. U trenucima opuštanja piše haiku stihove (japanska forma poezija u kratkom stihu).

Rasprava o uvođenju evropskog poreza

Osim toga, Van Rompej raspolaže temeljnim uverenjima koje nikada neće napustiti. „Kao gotovo svi Belgijanci on je uvereni zagovornik evropske integracije“, izjavio je bivši belgijski premijer Vilfrid Martens. Samo nekoliko dana pre izbora, Van Rompej se založio za otvorenu raspravu o uvođenju europskog poreza – što je za protivnike integracije, kao što su Britanci, tabu tema.

I kod drugim spornih tema, ulasku Turske u EU, Van Rompej je kao praktičan katolik bio dosledan. Sve do preuzimanja dužnosti belgijskog premijera protivio se ulasku Turske, jer time „temeljne hrišćanske vrednosti Evrope gube svoju snagu“. Mada se danas Van Rompej suzdržava od takvih izjava, jedno je sigurno, njegova nastojanja “za više Evrope” i odbijanje ulaska Turske oslikavaće se u njegovom predsedavanju Evropskim savetom.

Jedan mali primer “njegove snage i sposobnosti delovanja” Van Rompej je već pokazao. Protiv volje nemačke kancelarke Merkel i mnogih drugih učesnika, Van Rompej je na prošlom samitu “odredio”da ministri spoljnih poslova zemalja članica, ubuduće više ne učestvuju na ovakvim skupovima. Novi predsednik Evropskog saveta je pozive za prvi krizni samit u februar već uputio, a sudbinska tema je prireda. Merkel će tada u Brisel doći sama, a nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele i njegovih 26 kolega ostat će - kod kuće.

Autor: Alen Legović, Brisel

Odg. urednik: N. Jakovljević