Glavobolja oko Kipra

„Stvorena je prava konfuzija. Evrogrupa od Kipra ima velika očekivanja, a da se pri tome među istim nije našlo pitanje sumnjivog finansijskog poslovanja pojedinaca, koji su ostrvsku republiku na Mediteranu i doveli do krize. Bankrot Kipra se ne može isključiti, pa tako ni prvi izlazak jedne zemlje iz Evropske unije. Bio bi to svakako opasan udarac za evrozonu, a još opasniji za narod Kipra“, komentariše Donaukurir iz Ingolštata.

Novac evropskih poreskih platiša za spasavanje ruskog crnog kapitala? Čiji se interesi u svemu tome štite, pita se Tiringiše landescajtung iz Vajmara i dodaje, kako Brisel ne bi smeo da popustio pod velikim otporom Kipra, jer bi u tom slučaju i druge zemlje mogle da krenu istim putem. List pored ostalog tvrdi kako je „bolji užas koji bi bio okončan državnim bankrotom Kipra i izlaskom iz evrozone, nego užas kome se ne nazire kraj!“

Rajn-nekar cajtung iz Hajdelberga ističe kako je negde morala da se povuče crta. „U slučaju da se od jedne male članice evrozone ne traže dodatni napori u suočavanju sa krizom na domaćem terenu, mnogo veće države poput Italije ili Španije bi mogle da se pozovu na pravo da postupe isto. A to znači, evro bi u roku od svega par meseci postao prošlost, a privredne posledice nesagledive.“

Kelnski štat-ancajger smatra da je Kipar ipak poentirao u pregovorima o uslovima pomoći, a da je predsedniku Anastasiadisu pošlo za rukom da Evrogrupu proglasi Crnim Petrom. „Kiparska vlada je od samog početka mogla da kaže. U redu, pružamo garancije za štedne ulogu do 20.000 evra, kao što je u međuvremenu pod pritiskom i predloženo. Ovako je ispalo da je lekar uzročnik bolesti. Ipak odgovornost je na pomagačima iz Evrope. Politika Brisela mora imati mnogo više zajedničkog sa politikom koja štiti interese građana. Niko ne bi želeo da gasi požar zapaljivim sredstvima“.

Svi redom, od predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca, pa do bankara u investicionim fondovima, pokušavaju da objasne zašto se Brisel u slučaju kiparskih štediša poneo drugačije u slučaju deponenata u drugim državama, piše Velt. „Treba imati na umu da je zaista teško objasniti zašto sasvim obični građani, poreski obveznici evrozone, godinama moraju da plaćaju cenu krize, sada još i zbog Kipra. Od presudnog je značaja ponovo uspostaviti pravi balans između odgovornosti, rizika, pouzdanosti. A to znači. Onaj ko je prouzrokovao problem, ali i onaj koji profitira na račun pomoći iz spasilačkih fondova, mora da učestvuje u naporima da se savlada kriza. Taj princip je poslednjih godina često bio narušen“, zaključuje Velt.

Pripremio: Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković