Globalno zagrevanje izmiče kontroli

Naučnici tvrde da su posledice klimatskih promena ipak veće, nego što su na to prvobitne procene ukazivale. Nivo mora bi do 2100. godine, mogao da poraste za 26, a u najgorem slučaju i do 82 centimetra. „Okeani se zagrevaju, a glečeri tope, što nagoveštava povećanje nivoa mora, ali brže nego što smo to doživeli u poslednjih 40 godina“, poručio je Ćin Dahe, ko-predsedavajući Saveta za klimu, saopštavajući rezultate istraživanja.

Izveštaj objavljen 2007. godine, ukazivao je na nešto manje razmere problema. Procene naučnika tada su govorile o porastu od 18 do 59 centimetara. Naučnici sada, kako se navodi, imaju bolja razumevanja klimatskih promena.

Rizik od velikih suša, ali teških oluja

Osim toga, najnovije istraživanje naučnika potvrđuje i da je cilj međunarodne zajednice da ograniči zagrevanje planete na stepena Celzijusovih prevaziđena. U poređenju sa preindustrijskim dobom, prosečna temperatura je već porasla za 0,8 stepeni. Najnovije procene, u zavisnosti od daljih posledica po klimu, predviđaju dodatno povećanje i do 4,8 stepeni do kraja ovog veka. Dovoljno je da zagrevanje pređe prvobitno definisanu granicu od dva stepena, pa ekološke posledice poprime nekontrolisane razmere, upozoravaju stručnjaci. Promena klime će uvećati rizik od velikih suša, a širom planete dolaziće i do sve češćih, teških oluja.

Iz svega toga izveden je zaključak da je čovek gotovo sasvim izvesno odgovoran za globalno zagrevanje, naročito tokom 20. veka. Za potkrepljivanje te teze sada ima daleko više dokaza, tvrde naučnici. Drugim rečima, odgovornost čovečanstva postaje sve veća, jer i postojeći dogovor o sprovođenju mera, koje bi ograničile zagrevanje na dva stepena do 2015, deluje nemoguće.

Toplotni talasi, čiji smo svedoci poslednjih godina, biće sve učestaliji i verovatno će duže potrajati, dodaje se u izveštaju istraživača klimatskih promena. Analiza dosadašnjih merenja potvrđuju da na Zemlji, nikada nije bilo toplije, kao u periodu od 2001. do 2010. godine. „Ni u jednom drugom periodu nije bilo toliko obaranja rekorda u visini temperature, kao u toj deceniji“, tvrdi Mišel Žaro, generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije (WMO).

Dosadašnji napori neće biti dovoljni

Površine pokrivene ledom na Grendlandu i Antarktiku najviše su izgubile na masi izgubili u poslednje dve decenije. Glečeri se tope širom sveta. To su samo neki od zaključaka obimne studije, iza koje stoji 259 autora. Verzija koja će biti prosleđena liderima zemalja sveta i brojnim političarima sadrži 30 stranica najvažnijih poruka. Kompletna naučna analiza biće objavljena u ponedeljak.

Studija ima više poglavlja. Drugo i treće poglavlje govori o efektima klimatskih promena i mogućnostima da se one ograniče. Taj deo istraživanja biće objavljen početkom 2014. u Japanu i Berlinu. Celokupna analiza obuhvata 1.000 stranica sa 55.000 kritičkih naučnih osvrta.

„To je izveštaj koji će završiti u rukama vlada mnogih zemalja, jer one su te koje imaju odgovornost i to je ono što sve ove organizacije pokušavaju da kažu. Na liderima je da preduzmu odgovarajuće akcije“, kaže Štefan Zinger, šef međunarodnog Društva za globalnu energetsku politiku.

Za sekretarku Ujedinjenih nacija za zaštitu klime, Kristijana Figueres, rezultati ovog istraživanja su poslednji poziv na buđenje i apel na međunarodnu zajednicu da ubrza i pospeši postojeće mere. „Izveštaj pokazuje sa znatno više jasnoće potvrđuje odgovornost čoveka klimatskim promenama“, kaže Figueres, navodeći kako dosadašnji napore da se spreči globalno zagrevanje neće biti dovoljni.

Autor: Jakov Leon (ard)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković