Godina „mrzovoljnog“ i vernog jazavca

Jazavac može da bude veliki kao lisica i težak i do 20 kilograma. Krzno mu je sivo, i ima prepoznatljivu crno belu izduženu njušku. Danju uglavnom spava.

Jazavac se još u 19. veku pojavljivao u basnama. Gete piše o njemu kao o prijatelju lisice. I danas se jazavac može naći u slikovnicama i knjigama za decu – ponekad i kao plišana igračka. Alferd Vestenhofer iz Bona radi u prodavnici specijalizovanoj za dečije igračke:

„Ne znam gde bi deca danas mogla da vide jazavca. Možda samo u slikovnicama. Inače, o ovoj životinji se, nažalost, veoma malo zna. I u zoološkim vrtovima ih retko ima“.

Zato bi mrzovoljni jazavac mogao da profitira od ovogodišnje kampanje. Njemu je odavno pripisana ta osobina. Još je poznati Brem u svojoj knjizi „Život životinja“, iz 19. veka, jazavcu pripisao slične osobine.

„U starom Bremu stoji: jazavac je savršeni primer bića koje je dovoljno samo sebi, koje je podozrivo i zlovoljno, i koje je stalno u svađi sa samim sobom“, podseća nas Verner Kep iz nemačkog Društva za zaštitu životinja

Jazbine– remekdela arhitekture, „brak“ za ceo život

Jazavac je noćna životinja – noću kreće u potragu za hranom. Jede svašta, ali omiljena hrana su mu šumski plodovi, gliste i insekti. Njegove šape su snažne i koristi ih ne samo da bi iskopavao korenje i gliste, nego i za pravljenje svoje jazbine.

„Te njegove jazbine – to su prava čuda. Na primer, jednom je iskopana jazavčeva jazbina koja je imala 50 prostorija sa 179 ulaza koji su bili povezani tunelom dugačkim 879 metara!To je dakle nešto ogromno, neka vrsta lavirinta pod zemljom. Tu, zajedno i u miru, živi nekoliko porodica jazavaca“, kaže Kep.

Jazavci naseljavaju velike delove Evrope i Azije. U srednjem veku meso jazavca je služilo za ishranu, a njegovo salo se koristilo kao lek protiv reume. Danas se jazavci uzgajaju u Kini, njihovo meso važi za delikates, a od dlake krzna se prave četkice.

Jazavac je verna monogamna životinja. Parovi ostaju celog života zajedno. U februaru ili martu ženka na svet donosi i do šest mladunčadi. Jazavac skoro nema prirodnih neprijatelja u šumama Evrope – o tome koliko će ih preživeti odlučuju bolesti i količina hrane.

Nemci ubiju 50.000 jazavaca godišnje

Devedesetiih godina jazavac je još bio na listi ugroženih životinja, u međuvremenu je dozvoljen lov. Samo u Nemačkoj se u sezoni lova ubije 50.000 jazavaca. Šta će dakle jazavcu doneti titula životinja godine?

„Cilj je da se javnosti skrene pažnja na određenu životinjsku vrstu. Uvek biramo interesantne životinje, ili one koje su ugrožene ili one koje su se ponovo vratile u Nemačku, kao što su vuk ili mrki medved“.

Dakle posle godine vuka ili mrkog medveda i 2009. godine ježa, na redu je godina jazavca. Slika ove životinje već se nalazi na specijalnom izdanju poštanskih maraka u Nemačkoj.

autori: Ženviv Ber / Dijana Roščić

odg. urednik: Nemanja Rujević