Godinu dana bez Gadafija

Predstavljao se kao prijatelj Francuza, u posetu su mu dolazili tu i tamo šefovi država i činilo se da je njegova vladavine minulih godina čak bila nešto blaža. Međutim, samozvani šef libijske revolucije Moamer Gadafi već dugo više nije imao prijatelje i saveznike. I na kraju, pokazao se neproračunljivim, podržavao je različite terorističke grupe, čas je težio arapskom, čas afričkom jedinstvu – da bi se na kraju brutalno borio protiv sopstvenog stanovništva. Tako u Savetu bezbednosti UN nije bilo ni jednog jedinog glasa protiv intervencije NATO protiv libijskog diktatora u proleće 2011. Time je okončana Gadafijeva era, ali negativne posledice se još uvek osećaju.

Nije ni čudo pošto je sin beduinske porodice četiri decenije određivao politiku Libije: prvo kao šef države, od 1979. kao samozvani vođa revolucije. Bez obzira na to ko je bio šef države ili predsednik vlade, celokupna vlast je praktično bila u Gadafijevim rukama. Političke stranke nisu bile dozvoljene, a opozicija bila je tlačena. Iz straha od jakih protivnika, Gadafi je sistematski zapostavljao infrastrukturu svoje zemlje.

Veliki izazov za sve

Libijci sada moraju da stvore nove političke strukture i institucije. "To je veliki izazov – treba ponovo izgraditi celokupnu državnu upravu, snage bezbednosti i armiju“, kaže Ginter Majer, profesor geografije i šef Centra za istraživanje arapskog sveta.

Mnogi Libijci su imali loše iskustvo sa centralnom vladom. Gadafi je kontrolisao naftnu industriju, a time i celokupnu privredu zemlje. Od eksploatacije nafte najviše su imali koristi Tripoli i Gadafijev rodni kraj Sirt. Region Cireniaka sa glavnim gradom Bengazijem bio je zapostavljen.
Ovde postoji jak autonomni pokret.

Centralna vlada ne raspolaže jakim vojnim vođstvom

Ona zavisi od mnogobrojnih regionalnih milicija. Neke se međutim međusobno bore jedne protiv drugih. "Nacionalni savet koji je trebalo da formira vladu do sada nije uspeo da obezbedi mir u zemlji. Naoružane milicije i kriminalne bande zloupotrebljavaju vakuum vlasti kako bi realizovali svoje zahteve", pojašnjava Vencel Mihalski iz organizacije Hjuman Rajts Voč.

I radikalni islamisti pokušavaju da iskoriste nesigurnu situaciju u zemlji. Ali, fundamentalistički islam nije toliko omiljen kod libijskih vernika.

Autori: Ane Almeling / Mirjana Veljković-Kine
Odg. urednik: Jakov Leon