Gomila posla za novog papu

Benedikt XVI vodio je Katoličku crkvu tokom razdoblja duboke krize. Kritičari zameraju da nije došlo do reforme – ni same Crkve, ni njenog rukovodstva u Rimu.

Najviše pažnje u Evropi privlače pitanja ekumenizma, zastarelog seksualnog morala, i položaja žena u Katoličkoj crkvi. U lokalnim crkvama žene obavljaju veliki deo posla. Istovremeno, gotovo da ih nema na vodećim položajima, čak i tamo gde propisi to dozvoljavaju. Sve su glasniji zahtevi da se i ženama da mogućnost da postanu sveštenici.

Vernici odlaze zbog konzervativnih stavova

Još jedna važna tema je celibat. Preko 80 odsto nemačkog stanovništva nada se da će naredni papa ukinuti zabranu ženidbe za katoličke sveštenike – tako bar pokazuje ispitivanje instituta Forsa u februaru ove godine. Mnogi smatraju da su promene neophodne i kod ophođenja sa ljudima koji posle razvoda stupe u novi brak. Takvi vernici, po trenutno važećim propisima, ne smeju da prime pričest.

Teolog iz Tibingera Hans King veruje da se promena konzervativnih stavova ne može zaobići – crkva mora da se pokrene i po pitanjima razvoda, kontracepcije i abortusa, da ne bi izgubila još više vernika.

Slučajevi zlostavljanja još uvek nerešeni

Skandali vezani za zlostavljanja u katoličkim ustanovama proteklih godina snažno su potresali crkvu. Mnogi kritičari, među kojim je i švajcarski teolog Leo Karer, smatraju da pozadina tog skandala ni do danas nije razrešena. Osim toga, Kareru smeta i način na koji rukovodstvo crkve u Rimu koristi svoj autoritet. On se slaže sa pritužbama brojnih katolika, koji su aktivni u Katoličkoj crkvi, ali smatraju da ih Vatikan često ne shvata ozbiljno. Leo Karera teolog veruje da se Katoličkom crkvom „upravlja centralistički“.

Marko Politi, novinar i poznavalac Vatikana, smatra da i mnogi kardinali već shvataju da je neophodna hitna rekonstrukcija Rimske kurije. Važno je da Papa dobije više informacija pre nego što donese svoje odluke. Drugim rečima: poziv za više transparentnosti i demokratskih struktura u Vatikanu ne može se ignorisati.

Papa mora da nađe mnogo odgovora

U raznim delovima sveta postoje različiti izazovi za papu. Na primer: katolička vere je u Latinskoj Americi posebno jaka. Novi poglavar crkve posetiće Rio de Žaneriro na Svetski dan mladih – u julu. To će za milione vernika biti jako važan prvi susret. Crkva mora da ponudi odgovore na trgovinu drogom, nasilje, siromaštvo i korupciju.

I katolički vernici iz Afrike očekuju da će novi papa pokrenuti stvari. Taj kontinent dobija sve veći značaj sa tačke gledišta Vatikana. Članovi crkve angažovani su u borbi protiv side, nedostatka hrane i privrednog „kolonijalizma“. Mržnja islamskih ekstremista i njihova agresija protiv hrišćana u Africi postali su deo globalnog progona protiv hrišćana.

Azija je poslednjih godina strateški važna za ceo svet, pa i za crkvu. Nemački papa nije posetio Aziju, a tokom njegovog mandata stalno je bilo nevolja sa političarima u Pekingu, jer i oni žele da kontrolišu religiju. Samo nekoliko procenata Azijata su hrišćani, iako se u tom regionu nalazi većina svetskog stanovništva. To je izazov za crkvu koja želi da propoveda jevanđelje.

Izazove predstavljaju i kriza verovanja u zapadnom svetu, kao i do sada nerazjašnjen odnos majke crkve sa „zabludelim ultrakonzervativnim sinovima“. Mnogo toga zavisi i od porekla pape – sa kog kontienta će on doći. I kada dođe, da li će biti spreman da krene novim putem?

Autori: Ginter Birkenštok / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković