Gosti u studiju – glava u torbi

«Nemačka svoju sigurnost brani na Hindukušu», rekao je svojevremeno ministar odbrane Peter Štruk, obrazlažući vojni angažman svoje države u Avganistanu. Na donekle sličnim idejama počiva i «Antenne Deutsch/Land» – program stručnog usavršavanja mladih radijskih novinara iz jugoistočne Evrope i srednje Azije, koji već devetu godinu organizuju Zavod za elektronske medije savezne pokrajine Severrne rajne Vestfalijei , Geteov institut i Ministarstvo spoljnih poslova.

Jedan od glavnih ciljeva je jačanje svesti u nužnost zalaganja za slobodu javne reči i poštovanje zanatskih i moralnih načela novinarskog posla u zemljama tranzicije. Polaznici svih dosadašnjih kuseva sada su se još jednom okupili u Berlinu kako bi razmenili najnovija iskustva i sveli profesionalne račune. Bilans i utisci su očekivani – i poražavajući.

Zabranjen govor o zabranjenim temama

Živci Volhe Halpjarovič napeti su kao strune. Počinje emisija, za koji trenutak će intervju, a razloga za strepnju uvek ima – uprkos svim merama predostrožnosti: «Kada u studio pozovem goste, pre nego što povedemo razgovor ‹uživo›, ukažem im na stvari o kojima na radiju ne smeju i ne bi trebalo da govore» Volha je urednica i voditeljka magazina iz kulture na državnom radiju Belorusije, jedine preostale diktature na evropskom tlu.

Mediji u toj zemlji su do krajnje mere izloženi pritiscima režima. «Ponekad i sama nosim glavu u torbi... Valja biti na oprezu kako u eter ne bi otišla kakva pogrešna, suvišna reč», iskreno se ispoveda ova simpatična 31-godišnja novinarka, kojoj okvir delovanja ne određuje poziv nego politika. «Ima, naravno, ljudi koje zbog stvarnosti u kojoj živimo ne smem pozvati u emisiji», priznaje Volha.

Pod pritiskom politike i/ili ekonomije

Manje drastična, ali podjednako zabrinjavajuća iskustva opisuje gotovo svih stotinjak bivših učesnika kurseva iz 22 zemlje. Tatjana Miščević, 27-godišnja saradnica Radiotelevizije Srbije, gorko konstatuje da u zemlji iz koje dolazi «nije moguće biti slobodan novinar. Ako niste partijski raspoređeni, onda ste privredno raspoređeni. Uvijek ste u nekoj grupi koja vodi ili ima neku moć.»

I političko dodvoravanje i takozvano «tajkunsko novinarstvo», kada ekonomski interesi nadjačaju publicističke ambicije, kapitulacija je struke – s nesagledivim posledicama. «Ono što meni ne odgovara jeste da se naš rad svodi samo na ono što je neko rekao i kazao, a da se ne zaviri dalje, da se ne napravi ‹rentgenski snimk› zašto je nešto tako kako jeste i kako bi to moglo uticati na ljude, a ne na političare», veli Tatjana.

Uzor s prednostima i nedostacima

Upravo na to želi potaći projekt «Antenne Deutsch/Land» – na primjeru Njemačke sa svim njegovim vrlinama i manama izoštriti osjećaj za neovisno, kritičko, etički i zanatski dotjerano izvještavanje. «Znamo da su medijske slobode u mnogim zemljama istočne Evrope, barem na papiru, dobre, ali se novinari žale da je stvarnost drugačija. Ako ovim projektom uspemo da podignemo nivo svesti o važnosti novinarskih standarda, već smo ostvarili veliki cilj», uveren je Peter Vidlok iz Zavoda za regulaciju elektronskih medija u Severnoj rajni Vestfaliji

Tome bi podednako trebalo da doprinese teorijska nastava na Geteovom institutu, praktične vežbe na Radijskoj akademiji, posete medijskim kućama radi upoznavanja sistema i načina funkcionisanja i razgovori sa stručnjacima kao i praksa na nekoj od privatnih radio-stanica, kaže voditeljka višenedeljnog seminara Heidi Trapman-Klene: «Novina u programu je razgovor sa slobodnim saradnikom Radiotelevizije Berlin-Brandenburg koji se novinarstvom bavio i u vreme DDR-a. Njegova biografija se podudara s procesom tranzicije, koja obeležava i radno iskustvo brojnih učesnika ovog seminara.»

Bekstvo u "bezopasano"novinarstvo

Deo tog iskustva su niski nivo pravne sigurnosti, nepostojanje profesionalnih udruženja, nemoć sindikata novinara i nedonošenje redakcijskih statuta i kolektivnih ugovora, dodaje Vidlok: «A ako ne postoje kolektivni ugovori, onda je i ekonomski prosperitet pojedinih kolega ugrožen svaki puta kada napišu kritički članak o sopstvenoj firmi ili vladi.»

«Antenne Deutsch/Land» jačanjem svesti svojih polaznika u nužnost nezavisnog i kvalitetnog novinarstva u zemljama tranzicije – i bez misionarskih namera – može pomoći da se stanje jednog dana promeni ,tako da koleginice i kolege kao Bajarmae Tudevrenćin s Mongolskoga radija spas od političkog pritiska ne bi morale tražiti u svojevrsnom bekstvu: «Kao novinarka i urednica u omladinskom programu mogu slobodno da raditm . Kada bih bila urednica vesti ili političkih emisija, osećala bih pritisak. A kada u goste pozovem političare, moram biti oprezna. Ne smem ih pitati o politici, već samo o privatnim interesima, hobiju, o jednostavnim stvarima...»