"Grčka bolest" - evropska pandemija

List Frankfurter algemajne cajtung piše o finansijskim problemima sa kojima nisu suočene samo članice sa juga Evrope, nego sve više i cela EU:

„Deregulacija finansijskih tržišta u industrijski razvijenim zemljama od početka sedamdesetih godina bila je praćena eksplozijom državnih dugova. Istina, ti krediti doprineli su i opštem blagostanju, ali su se istovremeno smanjivli javni prihodi, jer je sve veći deo poreskih prihoda odlazio na kamate i otplatu kredita.

I dok industrijski koncerni sve veći deo prihoda ostvaruju takođe finansijskim transakcijama, zaposleni imaju sve manje koristi od privrednog razvoja. Zarade stagniraju, profit od finansijskih transakcija završava na računima vlasnika akcija. I finansijskom tržištu moralo je da postane jasno da se na taj način ugrožavaju demokratske zemlje. Naime, tamo gde većina odlučuje o pravcu u kome će se voditi politika nemoguć je dugoročno privredni sistem koji je u suprotnosti sa opštim osećanjem pravednosti.

Bankarska kriza 2008. mnogima otvorila oči

Međutim, bankari i ekonomisti bili su podjednako slepi kao i političari za finansijske rizike takvog sistema. Tek je bankarska kriza 2008. godine mnogima otvorila oči i shvatili su da su sve te divne zarade samo dimna zavesa. Dužnici su plaćali kamate za trule kredite i povrh svega morali su bankama da nadoknade sve one koji su propali. Odakle su stigle stotine milijardi sa kojima je država priskočila u pomoć niko ne zna, ali svi znaju da to ostaje kao hipoteka njihovoj deci.

Nezadovoljstvo je probudilo političare. „Tako nešto“ ne sme se više nikada ponoviti, zaklinjali su se. Lakše reći, nego sprovesti. Naime, današnji alhemičari ne rade više za kneževe, nego u svoju korist. Oni diktiraju političarima uslove pod kojima funkcioniše privreda zasnovana na uslugama. I u stanju su da upropaste i države. Ista (takozvana) „anonimna (finansijska) tržišta“ koja su omogućavala grčkim političarima da stalno novim kreditima prikrivaju da je zemlja bankrotirala, odjednom kažu kako su izgubili poverenje u grčko tržište i povlače ručnu kočnicu onako kako im odgovara.

Ne bavite se alhemijom, već privredom!

U trenutnoj situaciji možda je i neizbežna akcija spasavanja evra, ali na duži rok nemoguće je bilo šta spasti stotinama milijardi evra kojih, zapravo, ni nema. Političari na taj način samo pothranjuju kobnu iluziju da se novac ne mora zaraditi, nego ga je moguće „stvoriti“. Odavno je jasno da je „grčka bolest“ zapravo evropska pandemija. Nastaviti tako kao da su državnim kreditima rešeni svi problemi sve je opasnije. Predsednici vlada svih članica Evropske unije, uključujući i Nemačku, mogu da prekinu taj začarani krug ukoliko raskrste sa alhemijom i ponovo se vrate privredi koja se mnogo više zasniva na realnim vrednostima“, piše „Frankfurter algemajne cajtung“.

O politici novog mađarskog premijera list Zidojče cajtung piše:

„Viktor Orban još nije stupio na dužnost, a već izaziva nezadovoljstvo suseda. Po hitnom postupku, na konstitutivnoj sednici novog parlamenta trebalo bi da bude usvojen zakon kojim bi mađarsko državljanstvo dobili i Mađari koji žive u inostranstvu. Zakon bi trebalo da stupi na snagu 20. avgusta, dan nacionalne ikone Štefana. Već ta simbolika ukazuje do čega je stalo novim vlastodršcima u Budimpešti. Orban ne dopušta da ga bilo ko nadmaši u ulozi branitelja nacionalnih interesa, pre svega ne radikali iz stranke Jobik koji su takođe ušli u parlament.

Novo žarište krize

Buka koja će uslediti biće sasvim dovoljna da zagluši ono što Orban još ima da saopšti na početku mandata. Naime, sledi štednja na socijalnom planu koja će sigurno razočarati mnoge među njegovim pristalicama. Tu će dobro doći nacionalne trube kako bi se skrenula pažnja sa stvarnih problema. Međutim, Orban mora da ima u vidu da će ono što čini biti štetno po Mađare i njihove stranke u susednoj Slovačkoj i da ide samo u korist slovačkim nacionalistima na parlamentarnim izborima 12. juna. Slovačka preti osvetom i već je prošle godine pokazala usvajanjem sasvim nepotrebnog zakona o jeziku da i tamo ima dovoljno jastrebova. Posle grče finansijske katastrofe EU će se suočiti sa još jednim žarištem krize i tu malo šta pomaže osim krajnje strpljivosti i diplomatske veštine“, piše „Zidojče cajtung“.

List Zidojče cajtung komentariše i situaciju u Tajlandu nakon juriša vojske na uporište demonstranata u Bangkoku:

„Tajland se pretvorio u prividnu demokratiju. Demokratija nije dovoljno jaka, autoritet monarhije je poljuljan, vojska je podeljena i nije sasvim jasno oko kakve politike se bore frakcije. U pozadini svega su oni koji iz inostranstva povlače konce kao, na primer, bivši premijer Taksin Šinavatra.

Kriza nije rešena

Kriza koja tinja već mesecima nije rešena akcijom protiv demonstranata u Bangkoku. Kriza bi, zapravo, tek mogla zaista da se rasplamsa. Provincija još nije zahvaćena nasiljem, vojska se još koleba što ukazuje da je podeljena. Kraljevska kuća svakim danom sve više pokazuje nemoć. Čini se da Tajlanđani nisu u stanju sopstvenim snagama da zaustave destrukciju. Potrebna im je pomoć spolja i vreme je da se u rešavanje krize uključi posrednik iz regiona ili Ujedinjene nacije“, piše „Zidojče cajtung“.

Pripremio: Nenad Briski

Odg. urednica: I. Ivanović