Grčka da izađe iz evro zone?

Lukas Menkof, stručnjak za finansije sa univerziteta u Hanoveru smatra da izlazak Grčke iz evro zone i ne bi bio toliko dramatičan:

„Grčka bi na taj način mogla da reši deo svojih problema – ako ne bude panike, ako se izlazak iz evro zone uradi pod određenim uslovima, tako da se ne stvori još veća kriza. Ako se to dobro pripremi, onda mislim da je to ozbiljna opcija.“

Tri moguće opcije

Međutim, za politiku to nije ozbiljna opcija. Jer u evro zoni ima još zemalja koje su i te kako uzdrmane. A raspad evro zone bila bi najgora posledica. Dakle, traže se druge alternative. Menkof kaže:

„Jedna opcija jeste da zemlje sa niskom inflacijom i visokom stopom izvoza, kao što je Nemačka, smanje svoju konkurentnost kako bi povećale inflaciju.“

To bi se recimo postiglo povećanjem plata. Međutim, ta opcija nije realna, imajući u vidu krizu koja još nije prevaziđena. Druga opcija bi bio finansijski transfer, što opet ne bi rešilo problem, dok bi drugim zemljama, u sličnom položaju, dalo pogrešan signal. Ostaje još i treća, najrealnija opcija:

„Grčka mora da vodi restriktivnu politiku što će je i te kako koštati.“

Pokazati malo više solidarnosti

Paket mera koji je donela Papandreuova vlada - povećanje poreza, smanjenje troškova i privatizacija držane svojine - mogao bi, za početak, da smiri finansijska tržišta. Međutim, stanovništvo se sve više buni. Grčka je poslednjih dana doživela dva generalna štrajka - oseća se ostavljenom na cedilu od strane Evropske unije. Remi Laleme, savetnik francuske vlade, smatra da bi prema Grčkoj trebalo pokazati malo više solidarnosti:

„Ne treba biti jednostran, misliti samo na smanjenje troškova i konsolidaciju budžeta. Evropska unija je Unija i u takvoj zajednici nema konkurencije.“

I mada Grčkoj za sada ništa nije obećano, niko ne veruje da će EU zaista ostaviti Grčku da se sama bori sa problemima. Vremena za premišljanje nema mnogo. Do kraja maja Grčka mora da reši problem sa 20 milijardi evra. Do tada i Evropska unija mora da napravi svoj paket pomoći – kako bi sprečila bankrot svoje članice. Određenu ulogu mogao bi da ima i Međunarodni monetarni fond, što bi bilo dobro iz više razloga: teret bi ponelo više pleća, a i Grci bi mirnije prihvatili drastične mere štednje.

Autori: Cang Danhong / Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković