Grčka partija pokera

Evropska unija je do sada uspevala da održi Grčku nad tankim ledom bankrota. Ali, dokle će to tako moći? Najveći rizik predstavlja politička nesigurnost u toj zemlji. Nikada u Briselu nije vladalo toliko podozrenje prema grčkim političkim strankama kao sada. Drugi paket za spas sadrži mnoge reforme koje su bile i deo programa bro 1. One jednostavno još nisu sprovedene. Zato komesar EU za privredu Oli Ren stalno ponavlja: „Posle donošenja tog programa, važno je da ga političari usvoje i primene. Grčka će ponovo uspostaviti sistem javnih finansija samo ako se program sprovede u delo.“

Veliki rizici

Iako su novi program potpisale stranačke vođe PASOK-a i Nove demokratije, niko ne zna da li će posle novih izbora te stranke još uopšte biti na vlasti. Grčkoj su stavljeni u izgled krediti u vrednosti od 100 milijardi evra. Planirano je i 30 milijardi na ime garantija.

Drugi veliki rizik predstavlja otpis dugova privatnih poverilaca. Grčka vlada je i sa njima nedeljama pregovarala. Ministar finansija Evangelos Venizelos prošle nedelje je najavio: „Sa privatnim poveriocima smo postigli načelni dogovor. Za poslednji korak nam je potrebna potvrda zemalja evro-zone.“

Ali, sve i ako se ministri finansija te zone slože sa tim sporazumom, još nije sigurno da li će biti otpisano baš planiranih 100 milijardi evra - mnogi poverioci još uvek ne žele da učestvuju u čitavom dilu.

Crne slutnje iz hedž-fonda

Ako ne bude sakupljena predviđena suma, opet će morati da se posegne za javnim sredstvima. Ako zemlje evro-zone ne budu spremne da sa svoje strane otpišu ono što privatni poverioci ne žele, ostaje još jedino pomoć Evropske centralne banke. Ona je u jeku grčke dužničke krize kupila državne obveznice te zemlje vredne nekoliko desetina milijardi evra. Ako bi ona učestvovala u otpisu duga, to bi bitno rasteretilo Grčku.

Osnivač hedž-fonda Džon Paulson svojim klijentima je poslao pismo čiji je sadržaj poznat novinskoj agenciji Blumberg. On tu poručuje da je Grčkoj potrebno 90 milijardi evra za pokrivanje potreba nastalih otpisom dugova i rekapitalizacijom banaka. On dodaje da bi Grčka do kraja marta mogla da bankrotira i da bi to moglo da izazove raspad evra. „Smatramo da bi grčki bankrot mogao da bude veći šok za sistem nego što je to bio bankrot banke Leman braders“ piše dalje Paulson, dodajući da je evro „strukturno manjkav i da će na kraju verovatno propasti“

Autori: Volfgang Landmeser / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković