Grčka se nada milijardama iz Švajcarske

Brojka koju prenose atinski mediji zvuči odlično: u Švajcarskoj se, navodno, nalazi najmanje 30, a možda i 60 milijardi evra bogatih Grka. Neki komentatori čak govore o 200 milijardi, dakle o znatno većem iznosu od ukupne ušteđevine u grčkim bankama. Ipak, tačne brojke nisu poznate. Jedino je sigurno da su Grci od 2009. godine do danas sa svojih računa u domaćim bankama podigli više od 65 milijardi evra, od čega je najmanje 16 milijardi završilo na računima u inostranstvu.

Odliv novca u poreske oaze

Kada bi štednja u inostranstvu mogla da se oporezuje, za grčko Ministarstvo finansija to bi bio odličan izvor prihoda. Zato Atina sa Švajcarskom pregovara o sklapanju odgovarajućeg sporazuma, po uzoru na onaj o kojem takođe pregovaraju i Švajcarska i Nemačka. Pravnik Ilijas Bisijas, koji je doktorirao u Švajcarskoj, a danas radi kao advokat za privredno pravo u Atini i Cirihu, objašnjava da bi svaki grčki klijent švajcarskih banaka prema sporazumu imao tri mogućnosti: „Ili će da ostane anoniman i da plati paušalni porez od najmanje 30 odsto na celokupni kapital, a verovatno i više, ili će posredstvom švajcarske banke da prijavi svoju ušteđevinu grčkoj poreskoj službi i podvrgne se poreskoj kontroli, ili će da dobije rok od četiri ili pet meseci da zatvori svoj švajcarski račun.“

Mnogi Grci bi, u strahu od državnog bankrota, ionako želeli da potpuno legalno prebace svoju ušteđevinu u Švajcarsku, kaže Bisijas i dodaje da oni ne bi imali čega da se plaše i da im verovatno ne bi smetalo da budu podvrgnuti kontroli. Ipak, reč je u štedišama koji poseduju samo manje svote novca. Daleko zanimljiviji su stari slučajevi: novac sumnjivog porekla koji je ilegalno prebačen u Švajcarsku i koji bi trebalo oporezovati naknadno.

„Poreski organi“, ističe Bisijas, „žele da spreče da klijenti zatvore račune u Švajcarskoj i prebace novac negde drugde, što bi bilo moguće u skladu sa ugovorima koje su sklopili. Zato su neophodna pametna rešenja. Ako Atina bude insistirala na poreskoj stopi od 30 do 40 odsto čitavog kapitala, onda je malo verovatno da će veliki broj grčkih štediša pristati na takav aranžman, već će novac radije da prebaci u neku drugu državu.“ Bisijasova strahovanja su očigledno opravdana. Atinski list „Katimerini“ nedavno je objavio da su mnogi Grci, u strahu od preteranog oporezivanja, već zatvorili svoje švajcarske račune i prebacili novac u poreske oaze.

Nisu svi automatski sumnjivi

U ova krizna vremena tema poreski begunci se vrlo rado koristi i u političke svrhe. Tako se šef umerene „Demokratske levice Fotis Kuvelis već proglasio za „zastupnika poštenih poreskih obveznika“. U maju 2010. u parlamentu je zatražio kontrolu bankovnih računa grčkih građana u Lihtenštajnu. „Ministar finansija je rekao da će se za to pobrinuti, ali se nije dogodilo ništa. Tražio sam i kontrolu ušteđevina grčkih štediša u švajcarskim bankama i tadašnji ministar finansija Evangelos Venizelos je obećao da će na tome da radi. Ali opet ništa nije učinjeno“, protestuje Kuvelis.

Ipak, taj negativni bilans je dobrim delom preteran. U januaru ove godine na snagu je stupio protokol o grčko-švajcarskom sporazumu o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, koji predstavlja pravnu osnovu za razmenu informacija o utajivačima poreza. U skladu s tim dogovorom, Švajcarska mora da na zvanični zahtev dostavi imena, adrese i poreske podatke sumnjivih osoba, ali za davanje tih podataka moraju da budu ispunjeni strogi uslovi, objašnjava advokat Bisijas: „Tim sporazumom predviđeno je pružanje zvanične pomoći u slučaju da postoji sumnja da se porez utajio. Međutim, sumnja protiv određene osobe mora da se bazira na konkretnom slučaju.“

Procenjuje se da na sivu ekonomiju u Grčkoj otpada 25 do 30 odsto bruto društvenog proizvoda, pa je vrlo verovatno da deo novca na švajcarskim računima potiče od utaje poreza. Atinski nedeljnik „Ril njuz“ (Real News) je krajem 2011. pisao da tadašnji ministar finansija Venizelos polazi od sume u visini od najmanje 30 milijardi evra i da s Bernom pregovara o predujmu na naplatu poreza od deset odsto. U idealnom slučaju, to bi značilo da bi Grčka, već nakon stupanja novog sporazuma na snagu, dobila oko tri milijarde evra.

Autori: Janis Papadimitriju / Andrea Jung-Grim
Odg. urednik: Nemanja Rujević