Grčka tragedija danas

Teodor Tercopulos, direktor pozorišta „Atis“, na scenu postavlja „Prometeja“. Čak i najugledniji reditelj u Grčkoj ove godina mora da se snađe sa manje novca. Uz pomoć pozorišta želi da istraži razloge za ekonomsku krizu.

„Postavlja se pitanje o kakvoj krizi se radi? Krizi ljudi, krizi stvari? Čija kriza – prosperiteta? Kakva kriza? Najbitnije je pitanje, gde se nalazi koren problema?”

Dramski tekst prikazuje ljude koji su stalno u stavu odbrane, bez oslonca, u stanju osnovne nesigurnosti. To je ogledalo propadanja jedne klase, koja je živela dobro bez svoje zasluge.

„Ja mislim da ova kriza mora da ide dublje…To znači da ovi ljudi moraju da padnu, sa svojim vilama, džipovima… To je neka pseudo srednja klasa. Ta klasa mora da shvati sadašnju situaciju. Ako se u toj klasi nalazi većina građana, onda možda postoji nada za budućnost.“

Pozorište kao demokratski forum

Kriza je stigla i do elitne atinske četvrti Kolonaki. Popularni kafići su prazni. Sve više prodavnica se zatvara. Činjenica jeste da je veliki broj Grka godinama živeo iznad svojih mogućnosti. Sada svi govore o neprimerenom luksuzu i korupciji. Tom temom se bavi i pozorište.

Nemački reditelj Danijel Vecel na scenu je doveo 100 atinskih građana, iz različitih socijalnih nivoa. Svi govore o svojim ličnim sudbinama i stavovima. Šta, na primer, očekuje Janis koji radi kao obezbeđenje u zatvoru?

„Ja se nadam da će svi koji se nalaze na sceni reći svoje političko mišljenje.“

Ili Ana, koja pomaže žrtvama seksualnog nasilja?

„Naravno da je neobična ideja pozorišnih stvaralaca da na sceni naprave presek stanovnika Atine. Razuzdani ljudi, žrtve, političari, pesnici, to će biti kao neka arena.“

Stotinu izabranih građana stajaće u amfiteatru ispred 500 gledalaca. Dakle, pozorište kao demokratski forum, gde se govori jasno i istinito.

„To je neka vrsta ogledala samopercepcije koje naravno sa sobom nosi rizik da razmišljanja građana budu veoma oštra, ali to daje mogućnost da se vidi gde su tačke slaganja a gde razdvajanja i gde se pojedinci izdvajaju“, kaže Danijel Vecel iz Rimini Protokola.

Zajedno do rešenja

Maria Servu je umetnica koja živi u Amsterdamu i sa distance posmatra svoju domovinu. Sada na Peloponezu snima svoj novi video projekat.

„Ovo što se ovde događa je ekstremno. To je šok za sve. Ovo je skretanje sa ustaljenog puta. Još uvek ne znam kako će sve ovo uticati na nas.”

Marija Servu smatra da su Grci spremni na promene: „Mi o ovom projektu govorimo kao o kao o zajedničkom projektu i to je jako dobro zato što pokušavamo zajedno da nađemo rešenje za aktuelne probleme.“

Autorke: Andrea Kazizke / Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković