Grčku treba najuriti iz Evropske unije

„Grčka nema šta da traži u Evropskoj uniji“ – piše iznad teksta koji je danas objavio Zidojče cajtung o tome kako je „šef firme Boš, Ferenbah, prekršio tabu: prvi put je šef jednog velikog koncerna zatražio isključenje prezadužene države“: „Nemačka kancelarka je do sada mogla da se osloni na nemačku privredu. Koliko kod građani bili nezadovoljni zbog sve skupljih pokušaja da se pomogne Grčkoj, preduzeća i menadžeri su uvek podržavali Angelu Merkel u pokušajima da stabilizuje Grčku i održi u životu monetarnu uniju. Grubo gledano, važilo je pravilo: što veći koncern, tim veća i vernost evru.“ List piše kako su mala preduzeća i neki srednji preduzetnici sporadično kritikovali mere spasavanja evro-zone, ali da su to bili uglavnom usamljeni glasovi. „S tim je sada gotovo“, kaže Franc Ferenbah, šef koncerna Robert Boš. On je, naime, u intervjuu za Menadžerski magazin zatražio da se Grčka izbaci i iz evro-zone i iz Evropske unije.

„Do sada se u krugovima privrednih bosova u najboljem slučaju govorilo da bi izlazak iz evro-zone bio bolji za Grčku, jer bi u tom slučaju mogla da pređe na sopstvenu valutu i reguliše njenu vrednosti u odnosu na evro. Ferenbah, međutim, hoće više od toga. Grčka je, kaže, osiromašena i postala je veliko opterećenje za solidarnu zajednicu. Ukoliko Atina ne napusti dobrovoljno EU i evro, Zajednica bi morala da promeni svoje zakone i izbaci Grčku iz svojih redova. Ta zemlja ’sa fantomskim penzionerima i bogatim poreskim neplatišama, kao država bez uprave koja funkcioniše’ u ovim vremenima nema šta da traži u EU. Zajednička valuta može da funkcioniše samo uz zajedničku poresku, budžetsku i ekonomsku politiku, tvrdi ovaj menadžer. Pri tome bi, kako dodaje, privredno slabije zemlje najpre trebalo da ostanu van zajednice. ’Evropa sa dve brzine ne može se zaobići’ kaže Ferenbah.“

„Kada Robin Hud postane šerif“

To je naslov je koji se odnosi na rad međunarodne hakerske grupe „Anonimni“ koji komentariše bonski Beherden špigel („Ogledalo vlasti“ – „najveće nemačke nezavisne novine za javne službe“): „Dugo je ova hakerska grupa negovala imidž Robina Huda. Slično grupi iz Šervudske šume, ti momci su počeli borbu protiv establišmenta. U ulozi despotskog šerifa iz Notingema i njegovog korumpiranog okruženja našla su se preduzeća, vlasti i druge organizacije koje prema mišljenju hakera ne znaju za dobro. Akcije hakera su mediji, narod i naročito internet-zajednica, dugo pratili sa određenim divljenjem prema tehnološkim smicalicama, delom i sa simpatijama prema političkoj pozadini delovanja te grupe. A ona ne samo što krši vladajuće pravo, nego njene akcije pokazuju da gaji i srednjevekovno shvatanje pravde i nepravde, kao i nedemokratske predstave o karakteru političke diskusije.“

„U operaciji Blickrig (da o ovom nazivu sada ne diskutujemo), ova grupa hakera je izvela više napada na internet-strane desničarskih grupa i objavila podatke o navodnim jatacima (desnoekstremne stranke) NPD, mušterijama desnoekstremnih firmi koje svoje proizvode prodaju preko interneta, kao i listu autora koji rade za desničarski nedeljnik Junge frajhajt. To veoma podseća na nekadašnji stub srama. Umesto sadržinske rasprave sa predstavnicima desnoekstremne ideologije – rasprave neophodne u demokratiji – ovde imamo postupak koji je odslužio svoje još davno pre donošenja prvog demokratskog ustava. Borba protiv desničara koja se vodi kršenjem elementarnih principa pravne države ne samo što je moralno pod znakom pitanja, već je i u najširem društvenom smislu neprihvatljiva – ukoliko ne želimo da sutra i druge grupe stanovništva, zbog ideologije, primanja, etničkog porekla itd. ne dospeju na sramni stub (…) Kako u operaciji Blickrig, tako i u napadu na internet-stranu agencije Stratfor, Anonimni se nisu pokazali kao Robin Hud, već pre kao samovoljni šerif, učinivši medveđu uslugu prvobitnoj ideji.“

Nemačka htela da proteruje decu stranaca

A list Parlament – koji izdaje nemački Bundestag – prenosi da Nemački institut za ljudska prava nije zadovoljan sprovođenjem Konvencije o pravima dece u Nemačkoj. „Predstavnik Instituta, Hendrik Kremer, pozdravio je to što je Nemačka u julu 2010. povukla svoju izjavu o uslovnom sprovođenju te Konvencije. Međutim, u praksi se i pored toga ništa nije promenilo. Tom izjavom je Nemačka svojevremeno svoje pravne odredbe o strancima postavila iznad određenih delova Konvencije.“ Drugim rečima, Nemačka je želela da zadrži pravo da proteruje decu stranaca, što nije u skladu sa tim dokumentom.

„Kremer je konkretno od poslanika Bundestaga zatražio da poboljšaju odredbe o deci u zakonima o azilu i pravu na boravak u Nemačkoj. Prema Konvenciji UN, svi ljudi se do punoletstva tretiraju kao deca. Ali, po Kremerovim rečima, nemačke vlasti upravo 16-godišnjake i 17-godišnjake prečesto tretiraju kao odrasle. Predstavnik Instituta za ljudska prava rekao je da se posebno veliki problemi javljaju u vezi sa decom bez pratnje, to jest, decom koja su došla u Nemačku bez punoletnih članova porodice. Smeštanje te dece u masovna prihvatilišta ili sabirne centre kosi se sa članom 20 Konvencije. Takvu decu treba smeštati u porodice ili posebno uređena prihvatilišta. Kremer je u svojoj kritici dobio podršku poslaničkih klubova opozicije. On nije prihvatio opravdanja demohrišćana prema kojima je čitava tema zapravo u nadležnosti pokrajina i opština, već je rekao da obavezujuća Konvencija međunarodnog prava s dobrim razlogom ne uzima u obzir specifičnosti federalnog uređenja.“

Priredio: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević