Građani žele da stvore selo

Voda nikako da proključa. To i ne čudi, s obzirom da je lonac preveliki za malo plinsko kuvalo. Kornelija Dorš još jednom podiže poklopac kako bi videla može li unutra da stavi povrće. Na malom stolu na Servacijevom trgu u Minsteru nalazi se prokelj, šargarepa, celer… Za sat vremena bi supa trebalo da bude gotova. Za sve koji tuda prođu i budu gladni. I to besplatno.

Povrće je s pijace. Tamošnji trgovci su ga bacili jer je na nekim mestima bilo natrulo. Da ga nije pokupila Kornelija Dorš, završilo bi u kontejneru. I to je filozofija pokreta „Grad u tranziciji“: upotreba bačenog, a još jestivog povrća, pripremanje obroka bez mesa, povezivanje ljudi, lično angažovanje.

Besplatna supa za sve

Akcija kuvanja besplatne supe zove se „Pojesti“. Mesto nije slučajno odabrano: Servacijev trg je u samom centru Minstera, grada službenika i studenata. Tu prolazi mnogo ljudi. Njih bi trebalo pridobiti za ideju grada u tranziciji: „Možda će neki ljudi ubuduće razmisliti pre nego što svoje povrće bace samo zato što je malo propalo. To bi već bio dobar početak“, kaže Kornelija Dorš. Ona misli da to trenutno radi suviše mali broj ljudi. I još jednom podiže poklopac lonca u kojem je voda konačno proključala.

Dugo se u Nemačkoj govorilo o bekstvu iz gradova. Ali, u poslednje vreme se trend okreće. Nemcima se ponovo sviđa život u gradovima – i žele da ga učine privlačnijim. Inicijativa „Grad u tranziciji“ ima za cilj da pomogne da se gradovi trajno oslobode zavisnosti od nafte, da troše manje energije i koriste regionalnu hranu. Projekat „Pojesti“ nije nikakva revolucija, ali je ipak mali korak u pravom smeru. U svetu ima 380 gradova koji se nazivaju tranzicionim. U Nemačkoj je već 40 inicijativa koje žele da trajno promene urbani život. Zanimljivo je da aktivisti ne potiču, kao 70-ih i 80-ih godina, iz levo-alternativnog ugla, nego se bave sasvim uobičajenim zanimanjima ili još studiraju.

Kuhinja usred grada

Inicijativa je pokrenuta u južnoj Engleskoj 2006. godine. Stanovnici grada Totneta su bili prvi koji su svoj grad proglasili za tranzicioni. Pokretač inicijative Rob Hopkins je svojom knjigom „Energetski zaokret“ mnoge podstakao na promenu ponašanja. U njoj on daje „uputstva za način života okrenut budućnosti“.

Hopkinsovim idejama je oduševljen i Georg Hajnrihs: „Želimo da pomognemo da grad Minster postane tranzicion“, kaže Heinrichs koji je suosnivač inicijative „Grad u tranziciji“ u Minsteru. Grad bi, dakle, trebalo da postane otporan na krize i sposoban da se održi i u ekstremnim uslovima.

Akcija „Pojedi“

Nemačko Savezno ministarstvo nauke pokrenulo je u martu ove godine i podsticajni program. Gradovi bi trebalo da postanu nezavisniji u pogledu potrošnje energije i snabdevanja hranom. Po mišljenju pokretača inicijative „Grad u tranziciji“, politika deluje suviše sporo. Oni ne žele da čekaju državne mere već se sami pripremaju za vreme nakon nestanka nafte. „Ljudi bi trebalo sada i ovde da počnu da menjaju svoje navike i da krenu nekonvencionalnim putevima“, kaže Kornelija Dorš.

U ideju tranzicionog grada spada i zajedničko korišćenje automobila, zajedničko korišćenje kućnih aparata u komšiluku ili stvaranje kružoka za razmenu potrepština kao i proizvodnja struje na sopstvenom ili iznajmljenom krovu. Neke utopije postale su stvarnost. Sada svuda u Nemačkoj nastaju urbani vrtovi. Georg Hajnrihs, koji je na jednoj livadi na periferiji grada već pokrenuo stvaranje mobilnog interkulturnog vrta, sanja o površinama u gradskim parkovima: usred grada bi trebalo da raste voće i povrće, koje svako može da ubere.

Zvuči pomalo „otkačeno“ kad aktivisti za tranziciju gradova govore o svojim projektima, naročito kada se radi o učenju zaboravljenih veština. Geoekolog i profesor hortikulture na univerzitetu u Minsteru Tilman Butšart koristi pojam „reskilling“. „’Reskilling’ je velika šansa: kuvati, spremati zimnicu ili znati stare zanate. Moj deda je bio užar, a to danas više niko ne zna da radi.“

Pioniri budućnosti

Tilman Butšart nije samo pažljivi posmatrač pokreta tranzicije gradova. On želi da izračuna i koliko je regenerativne energije potrebno Minsteru kako bi mogao da postane nezavistan od nafte. On će u zimskom semestru na univerzitetu držati „peak-oil-seminar“ na kojemu će do reči doći stručnjaci za fosilnu energiju. „Peak oil je vrhunac vađenja nafte, kad se ne može isporučiti više nafte, a tržište to zahteva. Želim da istražim na koja područja će se to odraziti u Minsteru i kako u gradu možemo već sada da se za to pripremimo kako bismo pravovremeno postavili smernice.“

Za tog geoekologa su zato pripadnici pokreta „Grad u tranziciji“ pravi pioniri budućnosti. Jer, energetski zaokret je ujedno i zaokret prema novom osećaju zajedništva. Zemlja je planeta za sve. U tranzicionom gradu možemo da počnemo da se privikavamo na pomisao da nismo jaki kao pojedinci nego samo u zajednici.

Autori: Sabine Elce / Anto Janković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković