Građani EU protiv prijema Srbije...

Kada je reč o daljem širenju EU, društveni konsenzus kao da se ugasio. Pa i to što su građani Francuske i Holandije još 2005. godine odbacili novi Ustav Evropske unije, mnogi stručnjaci vide zapravo kao odbacivanje mogućnosti njenog daljeg širenja. 2006. Agencija "Evrobarometar" sprovela je veliko istraživanje među građanima EU koje su analizirali naučnici Berlinskog univerziteta.

Građani Evropske unije dopustili bi prijem novih zemalja u tu organizaciju, ali ne bilo kojih i ne u istoj meri. Više od 80 odsto građana „stare petnaestorke" i više od 90 procenata novih članica bespogovorno bi se složilo sa prijemom Švajcarske, Norveške i Islanda - zemalja koje same uopšte ne žure u Uniju.

Srbija među nepoželjnim zemljama

Što se tiče kandidata i potencijalnih kandidata, stvari su relativno diferencirane. Ako se uzme prosek svih 27 zemalja Unije, onda bi jedino Hrvatska, Crna Gora i Bosna i Hercegovina bile rado viđene kao novi članovi. Hrvatska ubedljivo, sa 59,7 odsto naklonjenih, a Crna Gora i Bosna i Hercegovina su granični slučajevi sa 50,5 odnosno 50 procenata.

Makedonija, Srbija, Albanija i Turska, i to tim redosledom, ne bi bile rado viđene u EU. Ako se, međutim, pogleda ko je kako glasao, postaje jasno da 15 takozvanih starih članica EU, koliko ih je bilo do 2004, jedva da bi pustile u svoje redove i Hrvatsku, jer je u tim zemljama za njen prijem samo 52,8 odsto ispitanih. Sve ostale balkanske zemlje i Turska ne bi imale šanse.

Ako je, pak, suditi samo po građanima zemalja koje su u EU ušle posle 2004, onda bi Hrvatska imala izvrsnih 83 odsto podrške, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Srbija imale bi komotne vrednosti iznad 60 odsto, Albanija bi takođe uspela da pređe 50 odsto i jedino bi Turska i po tom kriterijumu bila nepoželjna sa 43,8 odsto. Tursku bi sa više od 50 odsto naklonjenih u Evropsku uniju primile jedino Bugarska i Rumunija. Prijem Turske bi odobrila samo trećina ukupnog broja građana EU.

Plaše se prelivanja para siromašnima

Univerzitet u Berlinu, vrednujući rezultate studije "Evrobarometra", došao je do poraznog zaključka: institucije Evropske unije rade na širenju te organizacije i pomeranju njenih spoljnih granica, ali taj proces podržava samo manji deo njenih građana. Oni bi, naime, u svom društvu mogli da zamisle samo Švedsku, Norvešku, Island i Hrvatsku, ostale – ne.

Zašto je to tako? Građani EU poprilično se plaše kriterijuma konvergencije i prelivanja sredstava iz bogatijih u siromašnije članice. Prostije rečeno, građani bogatijih zemalja boje se da će prijem novih članova da znači udarac poreznika po njihovom džepu. Drugo, zapad smatra da bi nove članice sa Balkana i Turska donele prevelike kulturne razlike.

Zanimljivo je da spremnost za prijem novih zemalja raste sa obrazovanjem, pa bi balkanske zemlje najbolje prošle kada bi o njihovom prijemu odlučivali univerzitetski obrazovani građani EU. S druge strane, spremnost za prijem novih članova najmanja je u zemljama sa najvišim udelom stranaca u sopstvenom stanovništvu. Migracije su još uvek veliki bauk.