Građani EU solidarniji od političara

Evropska unija nikada nije bila šarenija kada je u pitanju ekonomsko stanje članica. Dok se neke bore za vazduh, u drugima se kriza jedva i oseća. Uprkos tim razlikama, čak dve trećine stanovnika zemalja EU izjašnjava se i dalje za solidarnu zajednicu zemalja. Oni su isto tako uvereni da se privredna kriza može najbolje nadvladati zajedničkim radom svih. Ovo stajalište zastupa oko 57 odsto Nemaca, dok čak 70 odsto smatra da obični građani, recimo oni Grčkoj, nezasluženo i nepravedno pate od posledica finansijske krize.

Tako barem pokazuju rezultati istraživanja grupe fondacija američkog investitora Džordža Soroša, „Open society foundations“, koje se prema sopstvenim navodima zalažu za „otvoreno i pravedno civilno društvo“. Ono što je posebno zanimljivo je da su se ispitivanja javnog mnjenja u zemljama EU provodila upravo u trenucima najveće eskalacije krize na Kipru.

Razlike minimalne, odudaraju samo Britanci

Fondacije „Otvoreno društvo“ su istovremeno ispitivale građane Francuske, Nemačke, Italije, Španije i Velike Britanije. Kako kaže direktor ove grupe fondacija u Evropskoj uniji, Španac Žordi Vaker, iznenađujuća je i činjenica da ljudi u različitim zemljama vrlo slično misle. „Opšti trendovi u stavovima se ne razlikuju mnogo jedni od drugih, iako je recimo u Španiji poziv na solidarnost jače istaknut nego recimo u Nemačkoj. Uopšte se zapravo može reći da je u južnoevropskim zemljama kao što su Italija i Španija – dakle zemlje koje su jače pogođene krizom – poziv na solidarnost unutar Europe, jače naglašen nego u zemljama kao što su Nemačka i Velika Britanija. Ali reč je doista o minimalnim razlikama u stavovima“, naglašava Vaker.

Odgovori koje su tokom ispitivanja dali Nemci ni u jednom segmentu ne odudaraju od odgovora građana drugih evropskih zemalja. To važi i po pitanju glavnih rezultata spomenutog istraživanja. „Kao prvo, svi su mišljenja da trenutna zalaganja u rešavanju krize ne samo da nisu dovoljno ozbiljna već da su i kontraproduktivna. Drugo, istraživanje je pokazalo da u javnosti postoji više spremnosti za solidarnost nego što je to slučaj u delovanju vlada. A treće je da većina smatra da je reč ne o individualnim problemima već o zajedničkim, budući da ionako postoji međusobna zavisnost evropskih zemalja“, kaže Vaker za DW.

Drugim rečima, oko 67 odsto ispitanika smatra da bi borba protiv privredne krize i socijalnih problema trebalo da bude stvar svih država EU. Po tom pitanju, od većine odudaraju samo Britanci. Naime, čak 64 odsto državljana Velike Britanije smatra da bi svaka zemlja trebalo sama da se brine o svojim problemima.

Političari daleko od problema običnog građana

Ispitivanje je takođe pokazalo da ekonomska kriza budi strahove. Naime, gotovo tri četvrtine ispitanika navodi da strahuje da bi niske plate i povećanje cena vodili u siromaštvo. Osim toga, ispitanici su uvereni da se širom Evrope povećava broj nezaposlenih, da mladi imaju manje šansi te da se situacija bolesnih i starih pogoršava. Isto tako, oni navode svoj strah od povećanja napetosti i svađa između evropskih država. Čak 85 posto ispitanika su mišljenja da su jedinstvo i solidarnost već sada ugroženi i oštećeni.

Prema Vakerovom mišljenju, odgovornost za ove strahove snose političari. „Dakle, problem nije u tome da su evropski građani izgubili smisao za solidarnost (iako se nalaze pod pritiskom), već da politička sposobnost upravljanja situacijom u vremenima krize ne sledi ideju povezanosti koju Evropljani međutim još uvek jedni za druge osećaju“, kaže Vaker. Njegov stav potvrđuju i brojke – 92 posto Francuza, Nemaca, Španaca, Italijana i Britanaca veruje da su političari u Evropi izgubili vezu i smisao za brige i probleme svojih građana.

Autori: Panajotis Kuparanis / Željka Telišman
Odg. urednik: Nemanja Rujević