Građani plaćaju ceh za krizu

Bankarska kriza proširila se prošle nedelje na Nemačku. Vlada u Berlinu ponudila je pomoć hipotekarnoj banci „Hipo Real Estejt“ koja se našla pred kolapsom.

Pogođene su i druge zemlje Evropske unije. Velika Britanija morala je da nacionalizuje banku „Bredford end Bingli“, dok su zemlje Beneluksa – Belgija, Holandija i Luksemburg dale garancije za „Fortis“ u visini od 11,2 milijarde evra.

Vest o tome stigla je istog dana kada je Predstavnički dom američkog kongresa odbio da prihvati plan za spasavanje „težak“ 700 milijardi dolara koji je predložio ministar finansija SAD Henri Paulson. Taj plan je kasnije, uz neke izmene, usvojen u Senatu.

Nemačka vlada izašla je sa sličnim, nešto jeftinijim planom kada je reč o „Hipo Real Estejt“ banci. Donet je samo nedelju dana posle izjave nemačke kancelarke Angele Merkel koja je tada ocenila da američka akcija stiže prekasno i da je suviüe mala. Onda je promenila mišljenje pa sada poziva Kongres SAD da usvoji plan. Predstavnički dom Kongresa o tome će se izjasniti u petak (3.9.)

Sve će pasti na poreske obveznike

Pored suma koje su izdvojene u Americi i Nemačkoj, ima i drugih razlika u planovima za spasavanje sa dve strane Atlantika.

U Senatu je usvojen plan po kome će vlada u Vašingtonu imati kontrolu nad paketom pomoći vrednim 250 milijardi dolara. Prema mišljenju profesora ekonomije Helgea Bergera sa Slobodnog univerziteta u Berlinu, to praktično plaća vlada SAD i to po ceni većoj od tržišne. Vlada će se truditi da zadrži taj paket do samog kraja u nadi da će njihova vrednost porasti.

U nemačkom slučaju privatne banke ulagažu 35 milijardi evra za šta garantuje vlada u Berlinu, u suštini nemački poreski obveznik. Ali to ne predstavlja neku bitnu razliku, kaže Helge Berger. "Privatne banke dakle ulažu, ali one ne snose nikakvc rizik i to je suština“, kaže Berger ističući da je ulaganje u svakom slučaju garantovano javnim fonodvima.

Berger objašnjava da kao i u američkom planu i nemački plan omogućava vladi da preuzme kompaniju u slučaju da propadne.

EU podeljena po pitanju zajedničkog plana

U četvrtak (2.9.), francuska ministarka finansija Kristin Legarde sugerisala je u intervjuu za nemački list „Handelsnblat“ da bi Evropska unija trebalo da izađe sa zajedničkim planom. Francuska trenutno predsedava Evropskoj uniji.

„Šta će se dogoditi ako male zemlje EU budu pogođene kolapsom bankarskog sistema? Možda ne budu imale načina da spasu banke.“

Berzanski ekspert iz Frankfurta Ulrih Barts podržava taj predlog. On kaže da bi banke trebalo da počnu da stiču poverenje jedna u drugu. Barst poziva da se ceo sistem dodatno reguliše.

„Evropskoj uniji treba treba omogućiti da pomogne finansijskom sektoru u slučaju krize, kao i to da može unapred da uoči probleme i reaguje kao što to čine vlasti u SAD“.

Predloženi plan, kako je nezvanično najavljeno, koštao bi 300 milijardi evra , iako su francuska i holandska vlada demantovale da je suma tolika. Bez obzira na cenu Nemačka plan odbija.

Kancelarka Angela Merkel prisustvovaće vanrednom sastanku posvećenom finansijskoj krizi u subotu (4.9.) u Parizu koji je sazvao francuski predsednik Nikola Sarkozi. Pored nje tamo će biti i lideri Britanije i Italije, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, predsednik Centralne evropske banke Žan Klod Triše i predsedavajući Evrogrupe Žan Klod Junker.