1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Građani Srbije bez šansi za dobijanje azila?

Selma Filipović7. jun 2014.

Berlin pokušava da reši problem povećanog broja potražilaca azila sa Zapadnog Balkana. Zbog toga su zemlje poput Srbije, od maja na listi "bezbednih zemalja". Nevladin sektor se protiv takvoj odluci.

https://p.dw.com/p/1CEDc
Beratung für Asylbewerber
Foto: picture-alliance/dpa

Na dnevnom redu nemačkog parlamenta aktuelan je nacrt zakona prema kojem bi Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina trebalo da budu proglašene tzv. „sigurnim zemljama“. Vlada ovim zakonom želi da ograniči broj potražilaca azila sa Balkana i pooštri pravo na dobijanje azila u Nemačkoj. Nevladin sektor, međutim, ovu odluku vlade smatra preuranjenom.

Od kako građani zemalja Zapadnog Balkan mogu da putuju u zemlje EU bez viza (od 2009/2010. godine), broj potražilaca azila iz godine u godinu, uporno raste. Samo tokom prošle godine je nemačkim službama za migraciju predato 36.689 novih zahteva za azil od građana koji su stizali iz Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Da bi birokratski i finansijski rasteretili državu, pokrajine i opštine, nemačka vlada je krajem aprila ove godine donela odluku da Srbiju, Makedoniju i Bosni i Hercegovinu proglasi „sigurnim zemljama“. To je trenutno tema o kojoj se vodi rasprava u nemačkom parlamentu. Opozicija oštro kritikuje ovu odluku, a osuđuju je i brojne nevladine organizacije. „Odluka vlade je pogrešna!“, poručuje Gunter Burkhart, šef organizacije „Pro Asyl“ (Za azil). Smatra da sve tri države ne mogu biti svrstane u grupu sigurnih zemalja, jer su njihovi građani izloženi brojnim problemima. Burkhart navodi napade na homoseksualce, korupciju u pravosudnim organima, nespremnost država da proganjanim pripadnicima manjina pruže zaštitu. „Ukoliko parlament prihvati odluku vlade, potražioci azila neće imati nikakve šanse da dobiju azil u Nemačkoj. Njihov zahtev biće rešavan po ‚brzom postupku' bez razmatranja pojedinačnih slučajeva i razloga zašto je neko morao da napusti svoju matičnu zemlju. To se nažalost već i sada dešava u praksi“, tvrdi Burkhart.

Nikome nisu potrebni romski problemi

Srbija se nakon Sirije nalazi na drugom mestu svih statistika Službe za migraciju po broju zahteva za azil. Pretežno je reč o Romima koji traže azil u više nemačkih opština nakon što im neki od prethodnih zahteva budu odbijeni. Azil se u Nemačkoj dodeljuje samo političkim prognanicima, ali ne i ekonomsko ugroženoj kategoriji društva u koju se ubrajaju Romi sa Balkana.

DW Sendung Evropuls
Foto: DW

Zoran Gavrilović, analitičar Biroa za društvena istraživanja tvrdi da su ekonomski problemi romske populacije posledica činjenice da ona nema adekvatne političke predstavnike u Srbiji. „Svim strankama u Srbiji trebaju politički glasovi Roma, jer oni čine najbrojniju manjinu. Ali, nikome nisu potrebni romski problemi. Politički aktivizam kod društveno marginalizovanih grupa je veoma slab. Romi ili učestvuju u kriminalu ili su žrtve korupcije i kriminala i zato moraju da migriraju“, komentariše Gavrilović.

Romi u Makedoniji u „sendvič poziciji“

Visoko na skali nemačkih statistika nalaze se i romski azilanti iz Makedonije. Nevladina organizacija“Civil“ iz Skoplja beleži da je govor mržnje izuzetno prisutan u medijima i neformalnim društvenim mrežama. Predmet progona su pripadnici manjina, a u sudskim procesima su njihove presude znatno strože i drastičnije u odnosu od onih koji čine etničku većinu, tvrdi šef „Civila“, Džabir Derala. „ Romska populacija je u „sendvič poziciji“. Odnosi dve najveće etničke zajednice, Makedonaca i Albanaca, u konstantnim su tenzijama. Pri svakom obliku nasilja, Romi uvek budu najoštećeniji, jer o njima niko ne vodi računa“, poručuje Derala.

I novinarima nedostaje sigurnost na Balkanu

Da države Zapadnog Balkana (za sada) još uvek ne mogu biti proglašene sigurnim zemljama, potvrđuje i činjenica da ugrožene nisu samo manjine, već i oni koji zastupaju drugačija mišljenja. Primer su novinari koji istražuju i pišu o korupciji, organizovanom kriminalu i upletenosti politike u kriminal. Na aktuelnoj listi o slobodi medija organizacije „Reporteri bez granica“ Makedonija zauzima 123. mesto , Crna Gora 114. (od ukupno 180 analiziranih zemalja širom sveta). Analitičar Zoran Gavrilović tvrdi da u Srbiji uopšte ne postoji istraživačko novinarstvo, jer se desio krah medijske tranzicije. Mediji su svedeni na biltenizaciju, o funkcionerima, političkim strankama i svim bitnim društvenim akterima izveštava se na nekritičan i izuzetno pozitivan način. „Vama niko ne preti smrću ako se bavite istraživačkim novinarstvom, ali vaše članke niko neće da objavi. Zato niko i ne istražuje“, ocenjuje Gavrilović.

Iz nemačke vlade, međutim, poručuju da su detaljno ispitali situaciju na terenu, pre nego što su doneli odluku o svrstavanju Bosne i Hercegovine, Srbije i Makedonije na listu sigurnih zemalja. Podsećaju da su sve tri države svrstane u istu kategoriju i u susednoj Francuskoj, Belgiji, Luksemburgu, Austriji i Švajcarskoj. Na listu sigurnih zemlja nemački demohrišćani nastoje da stave Albaniju i Crnu Goru, međutim tome se protive njihovi koalicioni partneri, socijaldemokrate. Pregovori su u toku!