Građevinska dozvola je svetinja

U gradskoj upravi Bona tvrde da u ovom gradu ne postoje napuštena gradilišta. Razloga je mnogo: ekonomska moć graditelja, ali i posebna kultura i ozbiljnost prilikom planiranja i realizacije projekata. Ipak, moglo bi se reći da su od presudnog uticaja upravo pravila koja su gradske vlasti Bona, ali i ostalih nemačkih gradova, usvojila kako bi se obezbedila što efikasnija izgradnja i razvoj grada.

„Kao prvo, mora da se podnese zahtev gradskoj upravi Bona. Popunjavaju se formulari i precizira se kako će izgledati buduća građevina – dostavljaju se grube skice. Potom se odlazi u građevinsku upravu gde se ispituje da li je uopšte moguće graditi takav objekat na toj lokaciji. Kada se tu dobije zeleno svetlo, onda se predaje novi zahtev u kojem se dostavljaju tačni planovi. Kada se i to odobri, dobija se građevinska dozvola“, objašnjava Elke Palm iz gradske uprave Bona.

To je tek početak…

Iako je dobio građevinsku dozvolu, preduzimač, na početku radova, mora da uposli nadzornika koga je ovlastio grad. Nadzornik je zadužen da nadgleda izgradnju i da se brine da sve ide prema planovima koji su dostavljeni za dobijanje građevinske dozvole. Pored nadzornika, preduzimač mora da računa i sa dodatnim inspekcijama. Gradske vlasti u svakom trenutku mogu da pošalju ljude koji, ako nisu zadovoljni stanjem na gradilištu, mogu čak i da oduzmu građevinsku dozvolu.

Građevinska dozvola je svetinja u Nemačkoj. Dobija se teško, a oduzima lako. Elke Palm pojašnjava moguće razloge i proceduru za oduzimanje dozvole: „Kada neko gradi i izgradi zgradu koja nije u saglasnosti sa građevinskom dozvolom, onda se može nametnuti prekid radova i zahtevati da sve što nije u saglasnosti sa građevinskom dozvolom bude ispravljeno ili porušeno.“

Pravila predviđaju i situacije kada građevinska firma, iz finansijskih razloga, ne može da nastavi sa radovima. U tom slučaju, preduzimač mora da obezbedi gradilište – da ono ne predstavlja opasnost za građane. Prema rečima Elke Palm, u Bonu su takve situacije retkost. Najpoznatiji primer je izgradnja Svetskog konferencijskog centra. Zbog finansijskih poteškoća sa investitorom, u septembru 2009. godine obustavljeni su svi radovi. Međutim, to stanje se nije zadržalo dugo i danas mašine rade punom parom.

Autor: Ognjen Cvijanović

Odg. urednik: Nemanja Rujević