Granica protesta i kriminala

Povodom nasilja do koga je došlo prilikom prevoza nuklearnog otpada u skladište Gorleben list General ancajger piše: „Jasno je da mnogi protivnici skladištenja nuklearnog otpada koriste prevoz kontejnera sa otpadom kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog toga što je vlada produžila rok rada nukelarnih elektrana. I isto tako je jasno da – ma koliko se planiralo i gradilo nuklearnih elektrana u svetu – taj vid snabdevanja energijom u Nemačkoj ostaje bez podrške u društvu. Činjenica što su profesionalni demonstranti i nasilnici iskoristili transport da ostave svoj pečat ne menja ništa.“

O istoj temi list Vestdojče cajtung piše: „Protest je deo kulture. Razaranja i teške telesne povrede nemaju veze sa kulturom i zato se ne mogu smatrati protestom, nego su kriminal. Pri tom veliki deo građana se protivi Gorlebenu kao trajnom skladištu nuklearnog otpada i odluci vlade da produži rad nuklearnih elektrana. Nuklearna energija se, istina, smatra čistom, ali njeno korišćenje dugoročno ostavlja otpad opasan po život. I što duže elektrane rade, to je više takvog otpada – stručnjaci pominju 450 tona godišnje.

S druge strane, industrijski razvijena zemlja kao što je Nemačka upućena je na sigurno snabdevanje energijom. Sa zastavama i nalepnicama (protiv otpada) ne mogu se otkloniti sumnje u mogućnost da se do 2020. godine iz alternativnih izvora obezbede dovoljne količine energije. Međutim, niko to nije pominjao kada je vlada produžila rok korišćenja nuklearnih elektrana od čega će koristi imati njihovi vlasnici i Ministarstvo finansija koje će naplaćivati porez na gorivo. I to je razlog što je protest poprimio takve razmere. Nikada broj demonstranata nije bi tako veliki i nikada toliki broj ljudi nije imao osećaj da vlada štiti interese (nuklearnog) lobija. Suštinska diskusija bila bi od koristi za sve zainteresovane i doprinela bi smirivanju atmosfere.“

Na sledećoj strani:

Stanje demokratije u Kini i Rusiji

Stanje demokratije u Kini i Rusiji

List Fajnenšel tajms Dojčland bavi se kineskom politikom: „Ono što se od kineskih političara baš mnogo ne očekuje, jeste rasprava o poštovanju ljudskih prava i političkim slobodama. Utoliko više čudi što je kineski premijer Ven Đibao u poslednje vreme nekoliko puta oprezno ukazao da su potrebne političke reforme. Međutim, najnoviji potezi kineskih vlasti pokazuju da Ven ne namerava da preduzme i konkretne akcije u tom smislu ili nije u stanju da to učini. Činjenica je da je situacija sa ljudskim pravima u Kini podjednako loša kao i ranije. Stavljanjem u kućni pritvor međunarodno poznatog vajara Ai Veiveija represija protiv boraca za ljudska prava ponovo je pojačana. Na međunarodnom planu Peking čak sasvim nediplomatski preti suverenim državama kao što je Nemačka da će eventualno učešće u dodeli Nobelove nagrade uhapšenom borcu za ljudska prava Liu Sjaobou imati ozbiljne posledice. Ma kako ta pretnja bila bizarna, ona ukazuje u kojoj meri kineska vlada ostaje nepopustljiva prema svima koji misle drugačije.

Na Zapadu su se decenijama nadali da će privredni uspon doneti i veće političke slobode. Sada je Kini potrebno još samo deceniju ili dve da pretekne SAD i postane privredno najjača zemlja sveta, ali je Peking dalje nego ikada od političkih reformi. Međutim, Zapad bi morao i dalje da vrši pritisak na Kinu, jer zabrinutost za očuvanje privrednog rasta jedino je što Peking može da navede na političke reforme.“

A povodom napada na ruskog novinara Olega Kašina list Merkiše odercajtung piše: „Samo ove godine u Rusiji je pod misterioznim okolnostima život izgubilo osam novinara. Gotovo ni u jednom slučaju nije otkriven krivac tako da ostaje sumnja da je u osnovi napada sistem podržan od najmoćnijih ljudi zemlje. Čak i ako predsednik vlade i premijer nisu direktno uključeni svi ti incidenti ukazuju na autoritarni sistem za koji su oni odgovorni. Nekažnjeno nasilje protiv novinara loše je svedočanstvo o stanju demokratije u Rusiji.“

Na sledećoj strani:

Vestervele nije imao sa kim da priča

Vestervele nije imao sa kim da priča

Povodom posete nemačkog ministra spoljnih poslova Gida Vestervelea Bliskom istoku list Noje vestfališe piše: „To je simbolična poseta ministra spoljnih poslova njegovim prijateljima u Izraelu. Da bi se napravilo nešto ozbiljno u mirovnom procesu koji je zapeo bio je to pogrešan trenutak za put na Bliski istok. I sagovornici su pogrešni. Nije nikakvo iznenađenje što izraelski ministar, ultradesničar Avigdor Liberman, nije bio impresioniran Vesterveleovom idejom o obustavljanju izgradnje naselja kao pretpostavci za eventualni mirovni sporazum sa Palestincima.

Liberman, poznat po radikalnim stavovima, imao je sopstveno mišljenje i o ideji nemačkog ministra da se većim izvozom iz Pojasa Gaze poboljša ekonomski položaj Palestinaca. Međutim s kim je uopšte ovih dana Vestervele mogao ozbiljno i konstruktivno da razgovara u Izraelu? Predsednik vlade Benjamin Netanjahu je u SAD, palestinski predsednik Mahmud Abas i njegov glavni pregovarač Saeb Erekat takođe su u inostranstvu. Tako je sve ostalo na simbolici.“

Priredio: Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević