Gužva na nemačkim univerzitetima

Gužva na nemačkim univerzitetima već postoji i u budućnosti bi mogla da bude još veća. Prema jednoj studiji Centra za razvoj visokog školstva (CHE) potražnja za studijskim smerovima koji se završavaju s titulom mastera, narednih godina bi mogla naglo da se poveća.
Nemačkoj zbog toga preti manjak od 36.000 mesta za stepen mastera. Razloge treba tražiti u većem broju brucoša, do čega je došlo nakon što je u nekim delovima zemlje za godinu dana skraćeno pohađanje gimnazije, pa se tako odjednom u maturantskim klupama našlo dvostruko više učenika.
Osim toga, poslednjih godina ukinuta je vojna obveza, pa se tako veći broj brucoša našao u potrazi za mestom na fakultetu.

Drastičan rast broja brucoša

Statistike govore dovoljno same za sebe: 2005. u Nemačkoj je bilo 350.000 brucoša, a šest godina kasnije taj je broj porastao na 515.000!

S druge strane je sve veći  broj i onih koji posle bačelora žele da nastave studije, makar do master-titule. Tako je npr. na tehničkom univerzitetu u Ahenu prošle godine 90 posto apsolvenata prvog stepena htelo da nastavi studije do više spreme. Problematično postaje već u trenutku kada ta cifra pređe 85 posto, kako kaže Matias Nik, predsednik Predstavništva studenata nemačkih univerziteta.
 
Na Slobodnom univerzitetu (FU) u Berlinu manjak mesta za studente master-studija vlada već nekoliko godina. Ovde se i za studije poput filozofije traži visok prosek ocena.

Sve teže i za strance

Situacija je još teža za studente iz inostranstva. Zbog uvođenja ograničenja njima će trebati još veći broj dokumenata kako bi dokazali uspeh na prvom stepenu studija.

Predstavnica studenata Sina Prase smatra da će to zakomplikovati studije u Nemačkoj i tako nemačke univerzitete učiniti neatraktivnim za studente iz inostranstva. Prase nije usamljena u svojoj proceni. Slično razmišlja i direktor Centra za razvoj visokog školstva, Frank Cigele. Politika je doduše reagovala na rastući broj brucoša poslednjih godina i u sklopu "Visokoškolskog pakta 2020." izdvojila dodatne milijarde. No, kako kaže Cigele, većina subvencija odlazi za bačelor, a premalo za master. Odgovorno ministarstvo odbija da komentariše najnoviju studiju Centra za razvoj visokog školstva i tvrdi da se u master-studije dovoljno ulaže.

Nemačka se za sada nalazi na četvrtom mestu po popularnosti među stranim studentima i to kao najprivlačnija od zemalja u kojima engleski nije službeni jezik (na prva tri mesta po popularnosti su SAD, Velika Britanija i Australija). Da bi tako ostalo, po mišljenju stručnjaka, Nemačka mora dodatno da ulaže u master-studije.

Autori: Dženifer Fracek / Nenad Krajcer
Odg. Urednica: Dijana Roščić