Gugl između dve vatre

Gugl je prošle godine iz svojih raznovrsnih ponuda na internetu obrisao više od pet miliona sadržaja, internet-strana i adresa. Mesečno ova firma obrađuje oko 1,2 miliona zahteva za brisanje sadržaja zbog moguće povrede autorskih prava. Tako je ovaj koncern reagovao na brojne optužbe da ne čini dovoljno protiv ilegalnog kopiranja sadržaja na internetu. Kada je reč o ilegalnom kopiranju, Gugl nije počinilac, već samo pomagač pomagača.

„Gugl načelno ne krši autorska prava, već samo omogućava drugima da to učine“, kaže u razgovoru za DW kelnski advokat Kristijan Zolmeke, specijalista za medijsko i autorsko pravo. To znači da preko Gugla mogu da se nađu internet-platforme na kojima je moguće ilegalno kopiranje muzike, tekstova i video-snimaka.

Netransparentno uklanjanje sadržaja

Drugu vrstu „zlih“ internet-strana, prema Zolmekeovim informacijama, predstavljaju portali sa nacističkim sadržajima. Tu je Gugl važan onima koji tu scenu ne poznaju dovoljno. Kada se dospe na stranice desnih radikala, može se ići i dalje, do podstranica sa ideološkim materijalima ili uputstvom za pravljenje bombe. Ako Gugl obriše link, više nije moguć pristup prvoj, naslovnoj strani.

Gugl kaže da je uklonio 97 odsto sadržaja koji su nepoželjni. Kristijan Zolmeke upozorava da to može dovesti „do uklanjanja velikog broja stvari koje ne treba da budu uklonjene. Izbor internet-linkova koje Gugl briše mora biti transparentniji“, zahteva ovaj stručnjak, jer „tek tako možemo da zaključimo da li se tu postupa samovoljno ili ne“.

Postupak brisanja kritički vidi i Konstance Kurc iz Haos kompjuter kluba (CCC), udruženja koje radi na zaštiti i informisanju potrošača: „U ovim slučajevima brisanja, nikada nije bilo sudske provere ili tužbe. Gugl reaguje jednostavno na protestne poruke.“ Ali, tako su otvorena vrata za denunciranja, jer mnogi koriste Guglovo postupanje samo da bi naudili drugima.

Vesti – kreativni sadržaj ili ne?

U aktuelnom sporu između Komisije EU i Gugla ne radi se o ilegalnim sadržajima do kojih se može stići preko Gugla, već o tome da li ovaj koncern prilikom pretraživanja daje prednost sopstvenim sadržajima. Osim toga, austrijska i nemačka udruženja novinskih izdavača su se žalila da Gugl koristi njihove vesti u svom servisu „Gugl njuz“ – a da pri tome oni koji su proizveli vesti ne dobijaju ništa od Guglovog prihoda od reklama. Advokat Zolmeke kaže da Gugl trenutno izvlači korist od nemačkog zakonodavstva, prema kome naslov vesti i prve dve rečenice trenutno ne potpadaju pod odredbe o autorskom pravu.

Autorsko pravo štiti samo kreativni rad. Novinski naslovi i prva dva reda vesti se ne tretiraju kao dovoljno kreativni, pri čemu izdavači novina tvrde da su oni ti koji su od nekog događaja napravili javnu temu, uz prethodan istraživački rad, tako da je tema postala relevantna za građane – i da to treba zaštititi. Mnogi, međutim, smatraju da bi bez Guglovog servisa vesti štetu pretrpele same novine, jer preko Gugla čitaoci stižu i do njih.

Autori: Ginter Birkenštok / Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević