Gugl - Robin Hud interneta ili gramzivi bogataš?

Na nemačkoj stranici najvećeg svetskog internet-pretraživača, ispod polja za pretraživanje danas stoji rečenica: Želiš li i da ubuduće nalaziš ono što tražiš? Uključi se. Odbrani svoju mrežu. Tu je i link do kratkog videa i teksta: „Bundestag će uskoro raspravljati o zakonu o intelektualnoj svojini. Prema tom zakonu, izdavači će imati pravo da zabrane rezultate pretrage internet-pretraživača i sličnih službi, ili da ih uslove plaćanjem. Tebi će tada biti mnogo teže da pronađeš informacije koje tražiš na internetu. Odbrani svoju mrežu od ovog globalnog napada, uključi se i podeli ovu stranu sa prijateljima.“

U tekstu, doduše, ne stoji da bi po novom zakonu internet-pretraživači morali da se odreknu dela prihoda od reklama. Servisi poput „Gugl vesti“ prodaju reklamni prostor na stranicama koje nude vesti i novinske članke. Ukoliko nemački parlament usvoji ovaj predlog, Gugl će biti prinuđen da deo novca da medijskim kućama. Očekivano, nemačka štampa oštro kritikuje Guglovu kampanju.

Vestdojče algemajne cajtung:

"Gugl koncern je globalno preduzeće koje radi za profit. Zbog toga Gugl ima pravo da brani svoje interese, da ih propagira, kao i da lobira za njih. To rade mnoga preduzeća, uključujuči i izdavače novina i časopisa. Ali: Gugl nije spasilac slobodnog protoka informacija i sigurno nije Robin Hud svih internet-korisnika. Ali, ovaj koncern koji vredi milijarde evra predstavlja se baš tako u svojoj velikoj kampanji, kada poziva na otpor protiv planiranog zakona o intelektualnoj svojini parolama “Učestvuj: odbrani svoju mrežu”. Internet ne može da bude slobodan prostor bez ikakvih propisa, u kome vlada zakon jačeg. I Gugl mora da to shvati. Pravo svojine mora da važi i na internetu, iako mnogi korisnici misle da je na internetu sve svejedno, i mladi ljudi pre svih doživljavaju besplatne informacije kao ljudsko pravo. Muzika, video-sadržaji, knjige, novinski članci – sa par klikova su na vašem hard-disku. Legalno? Ilegalno? Zabole me uvo! Osobe sa takvim načinom razmišljanja apsolutno ne uspevaju da shvate da se kvalitetan proizvod plaća, i u supermarketu i na internetu".

A Frankfurter algemajne cajtung smatra da je Guglova kampanja licemerna:

„I u digitalnom svetu uspevaju analogne metode ubeđivanja. Štos je u sledećem: sopstveni interesi bi trebalo da se predstave kao opšti. To je znala još industrija duvana, sa svojim tvrdnjama da borba protiv upozorenja na kutijama i i zabrane pušenja, nije vezana za njihove prihode, već da je glavna stvar sloboda (...)

I naravno da želimo da branimo našu mrežu, slobodu i prava, pa zato kliknemo dalje i otkrijemo o čemu se radi: o zakonu o zaštiti intelektualne svojine, naravno, po kome će izdavači i drugi ponuđači podataka dobiti deo zarade koje Gugl dobija od linkovanja. To međutim kod Gugla ne piše. Tamo se opisuje zakon koji „svima škodi i nikome ne koristi“, šteti nemačkoj privredi, predstavlja opasnost za raznovrsnost mreže, izaziva „ogromnu pravnu nesigurnost“, koji je „udarac za inovativne medije i autore.(.. )Ko želi da sazna još više, uputiće ga na stranicu „Inicijative protiv zakona o zaštiti intelektualne svojine“. Prema rečima osnivača, to je nezavisna i kritička instanca, doduše uz finansijsku podršku Gugla. Kolika je ta podrška, još uvek se ne zna.“

U članku pod nazivom „Gugl nas podržava“ te nemačke novine kažu da je Gugl konačno skinuo svoju masku:

„Gugl nam je konačno rekao, ko je on. Gugl je mreža, Gugl, to smo mi. Imamo pitanja, Gugl nam pruža odgovore. Mi obezbeđujemo podatke, Gugl na njima zarađuje. Gugl to naziva slobodom, ali mi to nazivamo kapitalizmom silikonske doline, gde jedan svetski koncern svoje komercijalne interese predstavlja kao ljudska prava svih nas (...) Zaključak: Gugl pravi svet po svojoj meri. Gugl je svemoćan. I uz to, sasvim usput, ostvaruje bruto prihode od tri i neto od dve milijarde evra godišnje.“

Priredio: Darko Janjević

Odg. urednica: Ivana Ivanović