Haška presuda ponovo podelila Srbiju

Kao i uvek kada je reč o Haškom tribunalu, presuda sudskog veća o počinjenom genocidu u Srebrenici naišla je na podeljene reakcije u Beogradu. Opozicija je najpre kritikovala visinu dosuđenih kazni, uz podsećanje da je Haški sud političko telo i produžena ruka moćnika sa Zapada. Srpska radikalna stranka je zaključila da su ove presude prvi gorki plod Deklaracije o Srebrenici, i preuzimanja odgovornosti za nešto što se nije desilo. Vladajuća Demokratska stranka (DS) je, međutim, poručila da nikada nije dovodila u sumnju presude Tribunala, i da je pokrenula i podržala donošenje Deklaracije o Srebrenici.

Relativizacija genocida će se nastaviti

Haški tribunal je već u nekim ranijim presudama ocenio da se u Srebrenici dogodio genocid, kaže za Dojče Vele Maja Stojanović, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava. Ove presude jesu korak dalje, jer pokazuju da je u planiranje i izvršenje zločina genocida uključen veći broj ljudi. Međutim, Maja Stojanović smatra da ni ove presude neće bitnije uticati na sve one koji u Srbiji relativizuju taj zločin.

Upravo stoga je i donekle razumljivo što će pojedine stranke, poput recimo radikala, presude iskoristiti za promociju svojih stavova o događajima tokom devedesetih godina, upozorava Stojanovićeva. Demokratske snage zato fokus moraju staviti na činjenice, a ne na kaznenu politiku međunarodnih sudova:

„Potrebno je promovisati i pričati u javnosti – a to je takođe na Demokratskoj stranci – da je ovom presudom tužilaštvo utvrdilo dva zločinačka poduhvata. Jedan je zločinački poduhvat ubijanja, a drugi je zločinački poduhvat prisilnog proterivanja. Mislim da je to kao činjenica veoma važno, i da bi o tome trebalo da pričaju i DS i ostale demokratske struje u Srbiji, kojima je istina bitnija od političkih demagogija.“

Prevelika očekivanja od Haga

Udruženje „Srebreničke majke“ je izrazilo nezadovoljstvo visinom pojedinih kazni. Kako se Haški sud vidi kao bitan element pomirenja u regionu, to je i otvorilo pitanje da li je pomirenje moguće ukoliko se stavovi o tim presudama toliko razlikuju u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Maja Stojanović ističe da Haški sud jeste bitan, ali da se on ne sme videti kao jedini način pomirenja i zadovoljenja pravde za žrtve:

„Na institucijama i političkim strujama u regionu leži odgovornost da se konflikti ne ponove i da se uspostavi proces da li pomirenja, ili nazvan nekako drugačije. I da nam Haški tribunal daje samo bazu i osnovne činjenice od kojih možemo da krenemo da bi se proces ponovnog uspostavljanja poverenja u regionu nekako brže priveo kraju.“

Visina presuda uvek izaziva nezadovoljstvo, kako od strane žrtava tako i od onih koji na neki način stoje uz počinioce, ocenjuje Maja Stojanović. To po njenim rečima samo potvrđuje potrebu da se fokus pomeri na saradnju u regionu. Upravo zbog loše saradnje i pristupa u regionu na pitanjima ratnih zločina stvorila su se i nerealna očekivanja od Haškog tribunala, zaključuje Maja Stojanović.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. urednik: Nemanja Rujević