Habermas puni 80!
18. jun 2009.
Jirgen Habermas važi za najznačajnijeg savremenog nemačkog filozofa. Sociolog i pisac Štefan Miler-Dom o njemu kaže: "Habermas je čovek koji svaku misaonu struju snima, proverava, i pokušava da je prihvati i vodi dalje. To je njegova genijalna strana: otvorenost recepcije, daljeg razvoja misli".
Habermas je rođen 1929. u Diseldorfu. Posle studija filozofije, istorije i psihologije, okreće se takozvanoj Frankfurtskoj školi - uticajnoj grupi kritički orijentisanih naučnika. U pisanom radu na habilitaciji, objavljenom 1962. pod naslovom "Promena strukture javnosti" bavi se pitanjem koje će ga pratiti čitav život: kako funkcioniše javno mnjenje, ili, bolje rečeno, kako bi javnost trebalo da funkcioniše.
"On polazi od pretpostavke da je javnost - pa i ona posredovana medijima - važan preduslov demokratije", kaže Miler-Dom.
Um je rezultat upotrebe uma
Glavno Habermasovo delo je dvotomna "Teorija komunikativnog delanja", čija je glavna tema teorijski diskurs - razmena argumenata. Knjiga od 1000 strana teško se može prepričati jednom rečenicom; Štefan Miler-Dom je to ipak pokušao:
"Rekao bih da je reč o pokušaju da se objasni u čemu se sastoji um. Habermas pokušava da pokaže da je um rezultat upotrebe uma, te da su medijum upotrebe uma dobri argumenti, u čiju primenu možemo da se pouzdamo".
Još se svašta može očekivati
Pored akademske karijere, Habermas je učestvovao i u javnim diskusijama. Do danas je najpoznatije njegovo učešće u takozvanom "Sporu istoričara" iz 1968. godine - u debati o nemačkoj prošlosti."Habermas je tvrdio da nacionalsocijalizam ne sme da se ublažava, već da Nemci moraju da se suoče sa svojom istorijom i da je svaki oblik relativizovanja te istorije – neprimeren“,
Raspravljao je Habermas i o bioetici, genskoj tehnologiji, ratu u Persijskom zalivu ili pretećoj dominaciji tržišta. I sa 80 godina neumorno piše. Od njega, smatraju mnogi, još svašta možemo očekivati.
Autori: Filip Bilski / Saša Bojić
Odgovorna urednica: Sanja Blagojević