Haićani prizivaju vudu duhove u pomoć

Većini ljudi na Haitiju trenutno ne preostaje ništa drugo nego da se mole Bogu i nadaju – to je jedina mogućnost da izdrže siromaštvo, očaj, gubitak najbližih… Ljudi se okupljaju između ruševina crkvi i bogomolja i zajednički se mole. Jer, Haićani su duboko religiozni. Oko 55 odsto od 10 miliona stanovnika su katolici, skoro 30 odsto pripada nekoj od evangelističkih crkvi - Baptistima, Adventistima, Metodistima,… jedan odsto njih su Anglikanci. Još uvek je na Haitiju snažan i drevni vudu kult.

Koreni vudua su u Africi

„U suštini, vudu je afroamerička religija. Koreni joj leže u Beninu u Africi, a u prvoj polovini 18. veka dospeo je do Kariba“, objašnjava dr Matias Pelman iz Evangelističke centrale za poglede na svet u Berlinu. Kada su Afrikanci pretvoreni u roblje i dovedeni na Haiti, sa sobom su doneli i svoje religije - među njima i vudu. Vudu se najviše raširio na Haitiju, susednoj Dominikanskoj republici i u Luizijani u SAD. Do 1840. vudu je na Haitiju bio državna religija.

U afrokaripskoj oblasti ima veoma različitih religija. Među njima su i mešovite, kao što je Kandomble. Za većinu njih je tipično da poseduju neki oblik sinkretizma. Poreklo im je u Africi, a u susretu sa drugim kulturama, kao na primer sa katoličanstvom, doživljavaju promene. Pokrštavanje koje je vršeno i na ostrvu Hispanjola (gde se nalaze Haiti i Dominikanska republika), kao i zabrana rituala, doveli su do toga da se afrička božanstva, odnosno duhovi i preci, identifikuju sa katoličkim svecima. To je bio način da se nekažnjeno nastavi vekovna tradicija.

na sledećoj strani:

Trans – kada duh uđe u ljudsko telo

Vudu nije kult đavola ni zombija

Trans – kada duh uđe u ljudsko telo

U središtu rituala je rad sa božanstvima, odnosno duhovima predaka. Vrlo često se u selima i gradovima stvaraju centri oko sveštenika koji je travar, stručnjak za inicijacije, žrtvovanja, rituale i predskazivanje sudbine.

„U vuduu postoji predstava o vrhovnom božanstvu – stvoritelju, a između postoje duhovi, takozvani Lohas koji stupaju u kontakt sa ljudima. To se događa tako što duhovi tokom ceremonija ulaze u ljudsko telo – to se onda naziva transom. Tako duhovi mogu da komuniciraju sa ljudima“, objašnjava Pelman.

Cilj rituala je da ljudi duhovima ukažu poštovanje, da im daju poklone. U principu, to je partnerski odnos. Ima rituala koji smeju da se obavljaju samo u posebnim centrima, neki se pak vrše samo na mestu koje je posvećeno određenom duhu.

Neki rituali su tajni, kao oni za razvoj medijuma koji su u stanju da padaju u trans, tj. da komuniciraju sa duhovima. Neki rituali su pak javni.

Vudu nije kult đavola ni zombija

Belci u ovim afričkim ritualima su prava retkost. U Nemačkoj navodno ima 1.000 pristalica vudu kulta. Predstava koju Zapad ima o afroameričkim religijama od samog početka je bila obojena predrasudama. Govori se o „religiji zla“, o ljudskim žrtvama, kanibalizmu, vudu lutkama i zombijima.

Američka filmska industrija je, pre svih, koristila te predrasude u vezi sa vudu kultom i konstruisala poseban žanr horor filma. Etnološke studije ovog kulta počele su tek krajem 50-ih godina dvadesetog veka.

autori: Peter Kolakovski / Dijana Roščić

odg. urednik: Nemanja Rujević