Haiti, Čile, Turska: zemljotresi povezani?

Volfgang Fridrih, profesor geologije na Rurskom univerzitetu u Bohumu, kaže da je broj zemljotresa u svetu konstantan. Statistike američkih kolega pokazuju je tokom prošle decenije skoro svake godine bilo13 zemljotresa jačine od 7 do 7,9 stepeni po Rihteru. U tom periodu nije bilo više od 4 zemljotresa jačine od 8 do 8,9 stepeni, dok je broj slabijih potresa tla skoro beskonačan.

Planeta Zemlja ima četiri sloja: unutrašnje jezgro, spoljašnje jezgro, zemljin omotač ili mantil – i koru. Ova poslednja dva sloja, debela zajedno oko 50 kilometara, zovu se litosfera. Ispod litosfere se nalazi astenosfera, koja predstavlja unutrašnji deo mantila. Astenosfera se ponaša kao superzagrejana i ekstremno viskozna tečnost. Litosfera u suštini pluta po astenosferi i razlomljena je na tektonske ploče koje se međusobno mimoilaze, sudaraju i razilaze. To pomeranje ploča, koje može biti vertikalno i horizontalno je najčešći uzrok prirodnih zemljotresa.

Takozvani vatreni prsten Pacifika, gde se nalaze Novi Zeland, Japan, Aljaska i Čile je oblast u kojoj se događa najviše zemljotresa, 53 odsto. Zatim sledi mediteransko-alpsko-himalajska oblast u kojoj se događa 41 odsto svih potresa.

Za sada nema dokaza

Profesor Fridrih kaže da matematički proračuni pokazuju da potresi u jednom delu sveta izazivaju povećanje seizmoloških aktivnosti u drugim delovima sveta. „Međutim, to bi trebalo i dokazati“ – dodaje. To što je do snažnog zemljotres u Čileu došlo nedugo nakon onog u Haitiju, može biti čista koincidencija.

Rajner Kind, naučnik u nemačkom Centru za geologiju kaže da niko do sada nije uspeo da dokaže da su zemljotresi na jednoj strani tektonske ploče povezani sa zemljotresima na drugoj strani ploče. On čak smatra da su drugi faktori uzrok tome što se broj zemljotresa navodno povećava.

Činjenica je da je poslednjih decenija seizmologija veoma napredovala. Samo pre tridesetak godina, zemljotresi su registrovani na papiru, a bilo je tek nekoliko seizmoloških stanica na svetu. Sada postoji mnogo više, i to digitalno opremljenih stanica, koje su u stanju da registruju zemljotres bilo gde u svetu istog trenutka kada se dogodi.

autori: Alina Dejn / Dijana Roščić

odg. urednik: Nemanja Rujević