Hakeri imali pare 100.000 Nemaca na dlanu!

Sve najave zamene kartica pratila je i napomena da je reč o čisto preventivnoj meri. Stručnjaci govore o „relevantnoj opasnosti“. Mediji prenose da su osetljivi podaci ukradeni od jednog partnera u Španiji – ali još uvek je nejasno šta to zapravo znači i kolika je opasnost da ljudima budu „opelješeni“ računi u bankama.

Najviše kartica su svojim klijentima zamenile banke „Folks“ i „Rajfajzenbank“ – oko 60.000. Reč je o „Viza“ i „Master“ – karticama. Slično su, sa nešto manjim brojem kartica, postupile i „Komercbanka“ i „Dojče bank“. I „Lufthanza“ je povukla iz opticaja veliki broj svojih kartica kojima se prikuplja popust prema broju preletenih milja, jer te kartice takođe mogu da se upotrebe kao kreditne kartice. Svi kažu da je to samo preventivna mera i da niko nije pokraden, ali, dodatnih objašnjenja – nema. Za mnoge je to dovoljan razlog za zabrinutost. Pogotovo u Nemačkoj, gde najveći broj štediša po navici uvid u svoje rashode ne stiče odmah, ili, kako kaže bankarski stručnjak Peter Emke:

„Nemačke kreditne kartice su takozvane charge karte, što znači da se čitav iznos koji je skidan obračunava krajem meseca“.

Nedavno pohapšena banda

Prevare sa kreditnim karticama su odavno unosan posao iza koga stoje dobro organizovane međunarodne bande. Nedavno je uhapšena osmočlana banda istočnoevropskih hakera koja je sa interneta uspela da „skine“ podatke o velikom broju kreditnih kartica. Zatim su napravili kopije sa kojima su u 280 gradova širom sveta napravili „štetu“ od devet miliona dolara. U Nemačkoj još nije bilo krađa velikih razmera. To se donekle može objasniti i ponašanjem vlasnika kreditnih kartica. Nemački bankarski ekspert Jakob Peters kaže:

„Nemačke štediše imaju vrlo razvijenu svest o kontroli. Uglavnom prate šta se dešava sa računom, a nema ni prebacivanja duga sa jedne kreditne kartice na drugu“.

I pored toga, sam vlasnik kreditne kartice gotovo da nema načina da se zaštiti od krađe njegovih podataka. Jer, kradljivci do podataka dolaze na samom izvoru: hakeri uspevaju da „upadnu“ u radnje na internetu. I u restoranima, hotelima ili samoposlugama, podaci nisu sigurni i mogu relativno lako da se kopiraju.

Dok se ne otkrije šta se tačno desilo u Španiji, kako je došlo do krađe podataka i koja partnerska firma je u pitanju, vlasnici kartica ni sa novim brojevima neće biti pametniji nego što su bili. Najbolja zaštita je i dalje – da se kreditne kartice ni ne koriste.

autor: Saša Bojić

odg. urednik: Nemanja Rujević