„Haos u Iraku je račun za američke greške“

DW: Teroristička organizacija ISIS je prethodnih dana u Iraku osvojila velike oblasti na severu zemlje uključujući i milionski grad Mosul. Poslednjih dana su stradale stotine ljudi… Da li iračka armija može bez inostrane pomoći da potuče trupe ISIS-a?

Mihael Liders: Ne, iračka armija to ne može. Ona je, istina, brojčano jaka – ima više od milion naoružanih osoba – ali je nedisciplinovana i nemotivisana. Jer, pre svega iračka armija je obrazovana po etničkom i religioznom principu. Tako da sunitski vojnici ne žele da pucaju na takođe sunitske ustanike.

DW: Da li je onda još uvijek moguće sprečiti podelu Iraka?

Liders: Irak je već uništena i propala država i ofanziva ISIS-a je zapravo smrtonosni udarac centralnoj državi koja postoji još samo na papiru. Malikijeva vlada je preopterećena i bespomoćna. Amerikanci, ali pre svih Turci će narednih dana veoma pomno pratiti razvoj situacije. Nije isključeno da turski vojnici budu poslati u kurdske oblasti kako bi pokušali da ih zaštite od napada ISIS-a. To bi bila jedna veoma paradoksalna situacija da turska vojska koja se bori protiv Kurda u jugoistočnom delu Turske, pomaže tim istim Kurdima na severu Iraka. Ali, ovaj problem se neće rešiti vojnim putem. Jer, zahvaćen je čitav region i ovo je sada po prvi put da je jedan islamistički fundamentalistički pokret uspeo da se etablira i preko granica jedne države. Pre svega u Iraku, ali i u Siriji gde predstavlja jednog od najozbiljnijih protivnika Bašara al Asada. A i u Libanu sve više dobija na značaju.

DW: Kada tako opisujete stanje u Iraku, nisu li kompletna vojna i politička delovanja SAD poslednjih godina, zapravo čitavu deceniju, bila uzaludna?

Liders: Pre svega se mora reći da za ovu katastrofu Amerikanci snose mnogo odgovornosti. Ono što se sada događa jeste račun za greške koje su oni počinili nakon svrgavanja Sadama Huseina. Oni su sve što je bilo moguće uraditi pogrešno, pogrešno i uradili – počevši od raspuštanja jednog dela armije a onda i raspuštanjem partije Sadama Huseina. Zbog toga su stotine hiljada sunita takoreći preko noći ostali bez posla i onda su postali jezgro otpora američkoj okupaciji. A iz tog jezgra su nastali različiti teroristički pokreti, između ostalih i ISIS. Ali, odgovornost nije samo na Amerikancima već i na Malikijevoj vladi. Maliki je korumpirani političar koji uopšte nije razumeo da je njegov zadatak da pokuša da ujedini različite etničke i religiozne grupe. On je umesto toga samo još produbio razlike. I sada i on to mora da plati i teško da će preživeti politički.

DW: Postoji li sada opasnost da nakon Al Kaide ISIS prenese teror u Ameriku?

To još nije otišlo toliko daleko. ISIS je za početak samo pokret koji pokušava da u Siriji i Iraku konsoliduje svoju moć. A ako bi ISIS pokušao s terorističkim napadima, onda bi on svakako u Zapadu video neprijatelja, naravno i u Izraelu. Ali, koliko ja vidim ISIS trenutno nije u poziciji da izvodi napade u Americi, ali u Evropi je moguće.

DW: Napad na jevrejski muzej u Briselu pre nekoliko sedmica pokušao je da izvede jedan francuski džihadista. Je li istina da je on obučavan kod pripadnika ISIS-a u Siriji?

Liders: Postoje indicije da se on borio na strani ISIS-a. U svakom slučaju to je signal da borci koji su se obučavali kod džihadista u Siriji i tamo uvežbavali izvođenje terorističkih napada, mogu u jednom trenutku da se vrate u Evropu i pokušaju da izvedu napade. Velika briga evropskih snaga bezbednosti je da će se borci koji poseduju pasoše neke od evropskih zemalja i koji su se obučavali u Siriji sada vratiti i širiti nasilje i teror.

DW: Da li je onda ISIS najveća pretnja bezbednosti u Evropi ili bi možda mogao postati?

Liders: U svakom slučaju. Ovo što se dešava na turskoj granici je veoma ozbiljan izazov za evropske snage bezbednosti. Turska je takođe veoma zabrinuta. Ali, Turska plaća veoma visoku cenu svoje kratkovidne politike. U Siriji se ISIS podržava kako bi se s vlasti svrgnuo Asad a isti taj ISIS je u Iraku neprijatelj i Turskoj. Ovaj teror se naravno podržava iz Saudijske Arabije, zalivskih zemalja koje novcem i oružjem podržavaju ISIS i nadaju se da će ovi radikalni borci pobijediti šiite. Saudijska Arabija sebe vidi kao zaštitnika sunita i zakleti je protivnik Irana, koji je šiitska zemlja. Ali, Saudijci bi morali da shvate da se nasilje ISIS-a, kao uostalom i nasilje Al Kaide vrlo brzo može okrenuti i protiv njih samih.

DW: Šta treba da uradi Zapad – za svoju bezbednost? Da se angažuje vojno?

Ne, ni u kojem slučaju. Vojne mjere ne donose ništa. One mogu za kratko da donesu neku vrstu olakšanja ali se na taj način ne rešavaju osnovni problemi. Mora se uticati na snage u regionu – na Saudijsku Arabiju, na zalivske zemlje – da se ostave podrške ISIS-u. I naravno važan je napredak u razgovorima o atomskom programu Irana. I Iran i zapadne zemlje i Evropljani imaju istog neprijatelja a to je – ISIS. Biće strašno ako propadnu pregovori o iranskom nukelarnom programu, jer onda Iran neće videti razlog da se bori protiv ovih terorista već će ga prepustiti nama. Može se jasno videti da je na Bliskom i Srednjem istoku sve sa svim povezano i ostaje nada da će Amerikanci, Evropljani i Iranci pronaći način da naprave proboj u pregovorima. U svakom slučaju problem sa ISIS-om će nas zaokupljati još mesecima – to je sigurno. Na kraju će ISIS biti poražen, jer u najmanju ruku je potencijal tu. Ali, to će veoma, veoma dugo da potraje a platiće se i cijena za sve to.

Mihael Liders je publicista, politički i naučni savetnik za Bliski istok, autor romana i stručnih publikacija. Studirao je islamske nauke i politikologiju i zamenik je predsednika Nemačke fondacije za orijent.